Ideja o davanju novca beskućnicima je već godinama kontroverzna tema. Uobičajeni argument protiv davanja keša siromašnima je da će većinu novca potrošiti na drogu, piće ili cigarete zbog problema zavisnosti.
Ali nedavno objavljena studija iz Kalifornije čini se kao ubedljiv dokaz u suprotno. Godine 2022, tim istraživača sa Univerziteta Južne Kalifornije, koji je radio sa neprofitnom organizacijom Mirakl Mesadžis sa sedištem u San Francisku, proučavao je uticaj davanja 750 dolara mesečno za 103 nasumično odabrana beskućnika u oblasti San Franciska i Los Anđelesa.
U prvih šest meseci studije, beskućnici su većinu svoje stipendije trošili na hranu, 36,6 odsto ukupnog budžeta, a zatim na stanovanje 19,5 odsto, prevoz 12,7 odsto, odeću 11,5 odsto i zdravstvenu zaštitu - 6,2 odsto. A 13,6 odsto mesečnih primanja klasifikovano je kao ostali rashodi.
Istraživači su rekli da je samo 2 odsto od mesečne stipendije otišlo na drogu, alkohol i cigarete. I većina tog dela otišla je na cigarete - minijaturnu proporciju koja bi mogla da razbije neke stereotipe o ljudima koji nemaju smeštaj.
Ali najveći zaključak iz studije nije bio u tome koliko su novca potrošili na supstance koje izazivaju zavisnost. Ljudi koji su primili 750 dolara imali su veću šansu da se izvuku sa ulice.
- Procenat ljudi koji su prijavili da su proveli vreme bez skrovišta nad glavom u proteklom mesecu smanjio se sa 30 procenata na početku na manje od 12 procenata tokom 6 meseci praćenja, što je bila statistički značajna promena - navodi se u studiji.
Ova studija je deo sve većeg broja istraživanja o osnovnom dohotku, gde se ljudima daje određena suma novca uz nulte ili male uslove, pri čemu mnogi od njih pokazuju pozitivne rezultate.
U Denveru, gradski zvaničnici davali su 800 beskućnika mesečnu stipendiju koja je iznosila od 50 do 1.000 dolara. Mnogi učesnici su izjavili da su novac koristili za zapošljavanje, otplatu duga, dobijanje stanovanja i druge pozitivne rezultate.
Druga studija u Stoktonu u Kaliforniji podrazumevala je davanje 500 dolara mesečno za 125 nasumično odabranih stanovnika, od kojih su mnogi živeli ispod srednjeg nivoa prihoda u gradu.
Kao i prethodne studije o osnovnom dohotku, bilo je pozitivnih rezultata. Među učesnicima je došlo do povećanja zaposlenosti sa punim radnim vremenom. Pored toga, postali su i fizički i psihički zdraviji, između ostalih pozitivnih rezultat.
Ukazujući na ove rezultate, neki su zagovarali univerzalni osnovni dohodak ili UBI, u kojem vlada isplaćuje garantovanu količinu gotovine ljudima kako bi ublažila uticaj siromaštva.
A osim onih koji nemaju smeštaj ili ljudi koji žive na ili ispod granice siromaštva, neki zagovornici osnovnih prihoda kažu da će UBI biti potreban u budućnosti za većinu ljudi ako veštačka inteligencija nastavi da "udara" čak i na ono što se tradicionalno smatra kvalifikovanom radnom snagom.
(Kurir.rs/Futurism/Preneo: Đ. M.)
NE PROPUSTITE
