EVROPLJANI SVE MANJE KUVAJU: Austrijanci godišnje čak 1.600 evra ostavljaju u restoranima, a evo koliko potroše Srbi

Austrijanci za jelo u ugostiteljskim radnjama godišnje u proseku potroše 1.600 evra, a tako je u većem delu Evrope.

"Iako je udeo izdataka za ishranu u ukupnoj potrošnji u proteklih deset godina ostao gotovo nepromenjen, primetno je sasvim jasno pomeranje u pravcu ugostiteljstva", naveo je Regiodata Research čija su sedišta u Beču i Minhenu.

Sa izuzetkom pandemijskih godina - 2021. i 2022, ugostiteljstvo je u Austriji deset godina beležilo stalni rast od pet do sedam odsto godišnje. Poseta restoranima i sličnim radnjama je posebno omiljena među mlađima i nadilazi značaj obroka.

Tako je i u drugim evropskim zemljama.

Italijani za jelo van kuće potroše 1.100 evra godišnje, a veliki porast tih izdataka je i u Češkoj od čak 100 odsto u odnosu na 2017. Česi u proseku na obroke u ugostiteljskim objektima godišnje potroše po 600 evra.

U Sloveniji je ta suma stigla do 700 evra, a slično je i u Hrvatskoj, ali je tamo prosečna potrošnja ipak samo 281 evro po osobi godišnje.

S druge strane, ishrana van kuće je manje popularna na Balkanu: u Srbiji, Rumuniji i Bosni i Hercegovini građani na to u proseku troše svega između 90 i 125 evra godišnje.

U analizi piše da raspon tih izdataka po zemljama svakako odražava kupovnu moć, a postoje i odstupanja koja možda potvrđuju i društvene stereotipe.

Tako, su nasuprot velikim izdacima Francuza ili Italijana za obroke u restoranima, oni znatno manji u Velikoj Britaniji i Švajcarskoj.

(Kurir.rs/Beta)