Svake godine, Veće ministara Bosne i Hercegovine utvrđuje kvotu za uvoz stranih radnika na osnovu informacija entitetskih zavoda za zapošljavanje
Ašok Tamang se pre godinu i po dana oprostio od supruge, 14-godišnje ćerke i tek rođenog sina, kako bi došao da radi na građevini u Bosni i Hercegovini.
U Sarajevo je stigao iz Nepala, države koja se nalazi u podnožju Himalaja, i jedan je od oko 5.000 stranih radnika u BiH, čiji se broj, inače, udvostručio od 2020. godine, piše portal Buka.
Najviše stranih radnika je ove godine u BiH došlo iz Turske, Srbije, Bangladeša, Kuvajta i Hrvatske, prema zvaničnim podacima, a podsećamo vas i na to odakle nama najviše stiže strana radna snaga.
Prema pisanju ovog portala, domaći poslodavci bi mogli da zaposle na desetine hiljada stranih radnika ubuduće, jer im već godinama nedostaje radna snaga u mnogim industrijskim granama.
Međutim, ono što ometa taj proces jeste sporost administracije.
Iz entitetskih udruženja poslodavaca navode da je izdavanje radnih dozvola strancima "neizvestan proces koji često traje i do godinu dana".
Svake godine, Veće ministara Bosne i Hercegovine utvrđuje kvotu za uvoz stranih radnika na osnovu informacija entitetskih zavoda za zapošljavanje.U 2023, poslodavci su dobili dozvolu da zaposle skoro 4.000 radnika.
Uz platu od 1.800 maraka (oko 900 evra), Tamang dobija smeštaj i tri obroka dnevno. Zbog toga, većinu svoje zarade može da pošalje u Nepal, gde su mesečne plate nekoliko stotina dolara.
- Još nisam otišao kući. Planiram to u narednih šest meseci, i nadam se da ću ih videti što pre. Često razgovaramo putem interneta, jer mi jako nedostaju - kaže Tamang, jedan od oko 80 Nepalaca koji rade u Bosni i Hercegovini.
kurir.rs/Telegrafbiznis
NE PROPUSTITE
