Odziv za rad preko omladinskih zadruga isti je kao i prethodnih godina, samo što je sada više poslova za osobe mlađe od 18 godina, rekla je direktorka jedne omladinske zadruge Breda Milić.
Ona je u razgovoru za Novu ekonomiju kazala da su najčešći poslovi za ljude starosti od 15 do 17 godina uglavnom slaganje robe, pakovanje, promocije ali i rad u bioskopima i poslovi u ugostiteljstvu.
„Oni se relativno brzo obuče za te poslove. Maloletni građani ne mogu da rade noću, niti na pozicijama koje su sa povećanim rizikom“, rekla je Milić.
Ona je dodala i da zadruga čiji je direktor i ne radi sa takvim poslovima bez obzira da li su osobe maloletne ili ne.
Ona je istakla da je osobama koje nemaju 18 godina potrebna saglasnost i prusustvo roditelja kako bi mogli da se učlane u zadrugu i da oni ne mogu da rade duže od 35 sati nedeljno. Takođe, potrebna im je i potvrda o školovanju.
Pravo na rad preko omladinske zadruge imaju osobe od 15 do 30 godina.
Članarina važi od vremena učlanjenja do 31. decembra, odnosno do kraja godine. Ukoliko su u pitanju studenti, njima je potrebna potvrda sa fakulteta.
Osobe koje su punoletne mogu da rade do 40 sati nedeljno, a studenti uglavnom rade poslove koji su „ad hok“ odnosno na dan, tri ili deset u skladu da vremenom koje imaju.
Milić je rekla da od poslodavca zavisi sat rada, a da zadruga ima svoj cenovnik koji je samo neka vrsta orijentacije za poslodavca.
„Većina poslodavaca određuje cenu rada. Sve zavisi od vrste i uslova rada. neko može da pakuje robu u hladnom, neko rano ujutru i to podrazumeva korekciju cene. Pakovanje u dve različite firme može da bude različito plaćeno“, rekla je ona.
Najniža cena rada, prema njenim rečima je 270 dinara, a najčešće cene rada su od 300 do 350 dinara za sat.
Građanima koji nisu na školovanju a koji imaju od 15 do 30 godina se uplaćuju kompetni dorinosi za zdravstevno osiguranje i staž.
„Studenti su samim tim povoljniji za poslodavca jer im se ne uplaćuje kompletan doprinos za PIO i za zdravstveno osiguranje. To je ono što poslodavci koriste kada imaju poslove koji kraće traju. Tada angažuju studente i automatski imaju olakšice“, rekla je Milić.
Kada je u pitanju isplata zarada, Milić je rekla da je poslodavci većinom isplaćuju mesečno, od 1. do 10. u mesecu za prethodni mesec.
„Neke dnevnice, kada se radi samo dan ili dva i kada nema dužeg angažovanja kod poslodavca, tada se isplata vrši odmah“, kazala je ona u razgovoru za Novu ekonomiju.
Na jednoj poziciji osoba može da radi najduže 120 dana u toku godine, a onaj ko je već zaposlen ne može da se učlani u zadrugu niti da radi preko nje kao dodatni posao.
(Kurir.rs/Nova ekonomija)
NE PROPUSTITE
