Prosečna plata nikad veća, dobacili smo do 1.000 evra: Šta građani Srbije mogu da kupe za te pare
Srbiji je stiglo do prosečne plate od gotovo 1.000 evra. Na papiru to je istorijski rekord, ali građani kažu: novac im nikada brže nije nestajao. Da li danas sa prosečnom platom možemo da kupimo više nego pre pet godina ili je inflacija pokvarila računicu?
Prosečna neto plata u Srbiji, prema poslednjim podacima, iznosi 116.127 dinara. Pre pet godina ona je bila oko 65.000. Skok plata primetan je u novčaniku, kažu građani, ali kažu i da novac kroz isti prolazi brže nego ranije.
Da se prosečna plata od 65.000 dinara iz 2021. godine trošila samo na jednu namirnicu, moglo je da se kupi: 1.413 vekni hleba, 714 l mleka, 5.000 jaja, 103 kilograma junećeg mesa i 136 kilograma svinjskog mesa.
Sa platom od oko 116.000 dinara danas može da se priušti 371 vekna hleba više nego pre pet godina, kao i 75 l mleka i čak 51 kg svinjskog mesa više. Međutim, za isti iznos može da se kupi 360 jaja manje i 8 kilograma junećeg mesa manje u odnosu na 2021.
Statistika ipak pokazuje da su plate rasle brže od troškova života i da je standard porastao, kaže ekonomista Aleksandar Stevanović.
- Kumulativna inflacija je bila velika, 45 odsto u šest godina, plate su porasle nešto ispod 100 odsto. Dakle, u principu, 2026. se živi bolje nego 2020, ali druga je stvar da li je to ljudima zadovoljavajući porast - kaže on.
Ako posmatramo prihode u regionu, početkom dvehiljaditih prosečna zarada u Hrvatskoj je bila dvostruko veća nego u Srbiji, dok se danas plate razlikuju za oko 500 evra. U Sloveniji je prosečna plata građana 2005. godine iznosila 720, dok je danas porasla na 1.640 evra.
- Mi sad dosta dobro sustižemo, na primer, Sloveniju, koja je jako usporila sa rastom plata kad je reč o regionu. Ostale zemlje, možda čak i za nijansu, koje su ispred nas, čak se za nijansu brže razvijaju, Bugarska posebno - kaže Stevanović.
Iako se građani uglavnom žale na visoke cene, Stevanović navodi da je kupovna moć veća nego pre pet godina. Kako kaže, trend rasta prisutan je u čitavoj jugoistočnoj Evropi i brži je nego u Evropskoj uniji, što je očekivano imajući u vidu da su zemlje regiona krenule sa znatno nižeg ekonomskog nivoa.
Biznis Kurir/Euronews.rs
