ALEKSANDAR SE VRATIO U SRBIJU PA SAGRADIO KUĆU OD SLAME: Dete mu u njoj odrasta, NE PLAĆAJU RAČUNE a godišnje potroše 3 metra drva

Aleksandar Janković, inače diplomirani ekonomista poreklom iz Beograda, nakon rada u turizmu i putovanja po Evropi, Južnoj i Severnoj Americi, odlučio je da se vrati u Srbiju i da sa svojom partnerkom Marijom sagradi dom u divljim brdima istočne Srbije.

Naime, on je opisao svoje iskustvo nakon pet godina boravka u kući od slame. Kako kaže, izgradio je svoj dom u šumama između Rtnja i Tupižnice, između civilizacije i divljine, a snimak je objavljen pre dve godine na Jutjub kanalu "Zelenacija".

Kako je na samom početku istakao, u ovoj kući sa svojom porodicom živi tokom cele godine, i leti i zimi.

- Ovo iza mene je naša kuća od slame u kojoj živimo već pet godina i konačno smo spremni da podelimo neka naša iskustva. Tu nam prijatelji dolaze, spavaju, tu nam dete odrasta, tako da ovo nije nikakva koliba ili vikendica ili nešto privremeno, to je stvarno naš celogodišnji dom. U ovom videu neću previše pričati o samom procesu građenja.

- Kada kažemo kuću od slame, zapravo mislimo na kuću koja je sagrađena od drvene konstrukcije, koja nosi krov, tako da su zapravo samo zidovi od balirane slame, a malteri od zemlje, to jest od mešavine glinovite zemlje i peska. Mi smo za konstrukciju koristili crni bor, kao što vidite na snimku, a zidovi su bale slame naslagane jedna na drugu, poput lego kockica, izmalterisane zemljanim malterom sa obe strane.

- Ljudi nas često pitaju za ovu crnu mrežu koja služi kao neki međusprat, nju smo postavili da bi dobili još malo prostora, znači za spavanje, tu može dvoje ljudi komotno spavati, a i može troje - četvoro da provodi vreme.

Kako je istakao, kuće od slame se generalno grade tako da imaju nekakve opcije pasivnog grejanja.

- To znači da imaju južne prozore koji tokom zime propuštaju veliku količinu svetlosti i toplote, i na taj način pasivno greju kuću. Tako da faktički dobijemo kuću koja je sa tri strane okružena debelim slojem termoizolacije, balirana slama od pola metra širine daje efekt kao nekih 20-25 centimetara stiropora, a južni prozor onda omogućuje ulazak svetla i toplote.

- Ovo je ujedno jedini dokaz da je zapravo kuća od slame, jer sve je sakriveno iza zemljanog maltera i samo smo ostavili ova dva mala prozorčića da i dalje pokažemo ljudima da zapravo jeste slama u zidovima - rekao je.

- Jedan od najvećih uspeha u našoj kući je to što je zimi izuzetno toplo. Znači mi godišnje potrošimo oko 2 do 3 metra drva na grejanje, što nam ujedno koristi i za grejanje sve vode koju koristimo tokom zime. To je za tuširanje i za pranje sudova. Leti je podnošljivo, bude par stepenji niže u kući nego što je napolju. Glavni razlog za to je što su noći ovde hladne, tako da tokom noći držimo prozore i vrata otvorene i unutra se hladi termalna masa i na taj način održava nižu temperaturu tokom dana. A ispred južnog prozora smo posadili listopadne biljke, puzavice koje blokiraju sunčeve zrake da uđu u kuću tokom leta.

Kako je rekao, njegova porodica i on se osećaju jako lepo u ovoj kući i zimi i leti.

- Leti stvarno provodimo daleko više vremena napolju nego unutra. Ali zimi smo praktično ceo dan ovde svaki dan, niko ne ide na posao, tu se igramo, čitamo, slušamo muziku, razne rukotvorine i stvarno se osećamo jako lepo. I veliki razlog za to nije samo kako je kuća napravljena, već i dizajn enterijera. Mislim, mi smo ovu kuću napravili za nas po našoj meri, tako da nije mi čudno što nam je prijatno u njoj - naglasio je.

O izazovima koje su imali

- Neki od izazova koje smo imali su najpre vezani za rad sa zemljom. Znači kad kažem zemlja, mislim na zidove koji su sačinjeni od gline i peska i tu treba stvarno dosta eksperimentisanja da bi potrefili pravu recepturu i onda da bi izveli same radove, jer u suprotnom se mogu pojaviti pukotine ako budete žurili, ali sve se to lako da rešiti, jer mi smo napravili ovu kuću, mi ćemo i popraviti.

Zatim je na snimku uradio mali test termoizolacije, te je tada pokazao da iako je reč o betonu koji je termoizolacioni, nije dovoljno dobar termoizolator kao što je balirani od slame.

- Dok je temperatura nosećeg zidića tu negde oko 0, što znači da se ipak gubi deo temperature kroz ove niske zidove. U našem slučaju to nije problem, ali to je nešto na što treba pratiti pažnju kada projektujete veće kuće - rekao je.

Šta bi uradili drugačije

O tome šta bi radili drugačije kada bi krenuli ispočetka, rekao je da bi gradili iz dve sezone, umesto jedne.

- Mi smo krenuli da gradimo u maju i uselili smo se u decembru, ne u gotovu kuću, već u gradilište i nastavili smo na gradnji, naravno, dve, tri godine. Daleko lakše bi bilo da smo to gradili dve godine, znači u prvoj godini završimo sve grube radove, u drugoj godini sve fine radove, kupatilo, kuhinja, nameštaj i onda se uselimo u završen dom.

- Ali eto, dvoje ljudi bez ikakvog građevinskog iskustva je napravilo kuću u divljini i mislim da to svako može da uradi. Neophodno je odvojiti nekoliko meseci do godinu dana da bi sve lepo isplanirali, isprojektovali i onda kad krenete graditi, to sve samo pršti - zaključio je ovaj Srbin.

Aleksandar je napisao knjigu Život u prirodi i posvetio je svima koji o tome maštaju ili im pri selidbi iz grada treba pomoć prijatelja sa sela.

Kurir.rs/M. N.