Ovo cveće je savršeni dekor za svaku terasu ili ogradu: Ako budete poslušali ovih 7 saveta, nema ko se neće diviti vašem domu
Preko kamenih zidova, ograda i terasa spuštaju se raskošne krošnje prepune ružičastih, ljubičastih, crvenih ili narandžastih tonova, a nije retkost videti ni primerke visoke nekoliko metara.
Bugenvilija (Bougainvillea) je poreklom iz Južne Amerike, voli toplotu i sunce i može narasti u impresivnu puzavicu. Ono što najčešće doživljavamo kao njene cvetove zapravo su intenzivno obojeni cvetni listovi, odnosno brakteje, koje okružuju sitne prave cvetove.
Ako želite da vaša bugenvilija bude što bujnija i da vas nagradi obiljem boja, prikupili smo sedam najvažnijih saveta za njeno gajenje.
1. Dajte joj što više sunca
Ako postoji jedna stvar na kojoj kod bugenvilije ne treba štedeti, onda je to sunce. Ova mediteranska miljenica najbolje napreduje na vrlo svetlom i toplom položaju, a biljke u saksijama se tokom toplog dela godine mogu držati na otvorenom i na punom suncu.
Nedostatak svetlosti: Ako bugenvilija razvija puno zelenih listova, ali vas uporno uskraćuje za raskošnu boju, nedostatak svetlosti može biti jedan od razloga. Zato joj pronađite najsunčaniji zaklonjeni kutak bašte, balkona ili terase.
2. Nemojte preterivati sa zalivanjem
Bugenvilija voli toplotu, ali to ne znači da želi stalno mokro tlo. Tokom aktivnog rasta treba je redovno zalivati, ali je važno omogućiti zemlji da se između zalivanja delimično prosuši. U jesen, nakon završetka cvetanja, zalivanje treba postepeno smanjivati.
Zadržavanje vode: Posebno je važno da voda ne ostaje oko korena. Ako je gajite u saksiji, ona mora imati dobru drenažu i otvore kroz koje višak vode može nesmetano oticati. Drugim rečima, češće zalivanje nije automatski put do veće i lepše biljke.
3. Prihranjujte je pametno
Za impresivan rast bugenviliji dobro dođe prihrana, ali važan je njen sastav. U periodu intenzivnog prolećnog rasta može se koristiti uravnoteženo đubrivo, dok se nakon pojave obojenih brakteja preporučuje prelazak na prihranu sa većim udelom kalijuma, koji podstiče cvetanje.
Oprez sa azotom: Sa azotom, međutim, ne treba preterivati. Previše azota može podstaći snažan razvoj zelenih delova biljke nauštrb cvetanja. Cilj nije samo dobiti mnogo listova, nego upravo onu eksploziju boja zbog koje toliko volimo bugenvilije.
4. Ne plašite se makaza
Orezivanje je važan deo nege bugenvilije, posebno ako želite gustu i razgranatu biljku umesto nekoliko vrlo dugih izdanaka. Bugenvilija cveta na novim izdancima, a stručnjaci preporučuju orezivanje krajem zime ili početkom proleća, neposredno pre početka novog rasta.
Nakon što obojene brakteje otpadnu, duge izdanke takođe možete skratiti kako biste podstakli grananje i novi talas cvetanja. Redovnim usmeravanjem i orezivanjem lakše ćete dobiti onu raskošnu, gustu krošnju kakvu viđamo na starim primercima uz more.
5. Obezbedite joj potporu
Bugenvilija je puzavica koja u dobrim uslovima može dostići impresivne dimenzije – pojedini primerci mogu narasti od četiri do osam metara. Za takav rast potrebna joj je čvrsta potpora, na primer pergola, rešetka, ograda ili konstrukcija uz zid.
Mlade izdanke pažljivo usmeravajte i pričvršćujte uz potporu dok ne dobijete željeni oblik. Tako možete postepeno prekriti veće površine, stvoriti zeleni zaklon na terasi ili dobiti spektakularan slap boja preko zida.
6. Ako je u saksiji, pobrinite se za dobru zemlju i drenažu
Bugenvilija se može uspešno gajiti i u saksijama, što je posebno praktično u kontinentalnim krajevima, gde je zimi treba zaštititi od niskih temperatura.
Izbor supstrata: Za gajenje u saksijama preporučuje se kvalitetan supstrat na bazi ilovače, a presaditi je možete u rano proleće ako joj je postojeća saksija postala premala.
Pritom je važnije odabrati propustan supstrat i saksiju iz koje voda dobro otiče nego biljku jednostavno smestiti u ogromnu posudu. Koren bugenvilije ne voli dugotrajno zadržavanje vode.
7. Zaštitite je od hladnoće
Sunce i letnje vrućine bugenviliji neće smetati, ali hladnoća hoće. Reč je o biljci toplih krajeva koja nije otporna na jače zahlađenje i mraz. Upravo zato u primorskim predelima, posebno na toplim i zaklonjenim položajima, možemo videti velike primerke na otvorenom, dok je u hladnijim krajevima sigurnije gajenje u saksiji koju je moguće skloniti tokom zime.
Za biljke koje prezimljavaju u zaštićenom prostoru, preporučuje se minimalna noćna temperatura od oko 10 °C, uz znatno ređe zalivanje tokom zimskog mirovanja.
Biznis Kurir/Dnevnik
