Cena kvadrata u Beogradu na vodi prešao 16.000 evra! Evo gde se najviše isplati kupiti stan
Bilo da je reč o novom stanu, vikendici za odmor ili kući sa velikim placem. U manjim gradovima i selima moguće je pronaći nekretninu verovali ili ne po ceni polovnog automobila.
Gde su najniže cene kvadrata, za "Puls Srbije", govorio je Ervin Pašanović, stručnjak za neketninine.
- U Beogradu na vodi imamo stanove čija je cena premašila 16.000 evra po kvadratu, što je trenutno najskuplji kvadrat u Beogradu. Ipak, da ne plašimo gledaoce, prosečne cene na Beogradu na vodi su oko 4.000 do 4.500 evra po kvadratu. Kada govorimo o prosečnoj ceni u celom Beogradu, ona je oko 2.600 evra po kvadratu, ali tu ulaze i Mladenovac i šira okolina grada - rekao je Pašanović.
Delovi grada van centra sve traženiji među kupcima
Dodao je da stan koji nije na Vračaru, u centru Novog Beograda ili na Dorćolu može da se pronađe za 3.000 do 3.500 evra po kvadratu, čak i kada je reč o novogradnji.
- Tu spadaju delovi grada kao što su Zvezdara, Karaburma, Žarkovo, Vidikovac.. Dakle, delovi malo udaljeniji od centra, ali veoma kvalitetni za život. Imaju dobru infrastrukturu, škole, vrtiće, domove zdravlja, sportske terene i parkove. Danas i Zvezdara i Vidikovac nude praktično sve što je potrebno za normalan život. Takođe, Borča, Ovča i Krnjača se veoma brzo razvijaju.
Pašanović ističe da se i dalje mogu pronaći pristupačne nekretnine, dok ulaganje u stanove mnogi vide kao najsigurniji način očuvanja i uvećanja novca.
- U Beogradu zaista možete pronaći pristojan stan u širem centru po relativno pristupačnoj ceni. S druge strane, u manje razvijenim delovima Srbije cene su znatno niže. Na jugu i istoku Srbije, u mestima poput Aleksinca, okoline Niša, Kladova, Bujanovca ili Preševa, nekretnine mogu biti veoma povoljne. Tržište nekretnina funkcioniše po principu ponude i potražnje. Kod nas praktično ne postoje jaka alternativna tržišta kapitala, pa ljudi najčešće ulažu novac u nekretnine. Čak i kada dođe do stagnacije ili kratkotrajnog pada cena, dugoročno se vrednost uglavnom vraća i raste, a uz to vlasnici ostvaruju prihod od izdavanja.
Stanovi i dalje važe za najsigurniju investiciju
Pašanović tvrdi da dugoročno ulaganje u nekretnine može doneti značajnu zaradu, zbog čega ih građani i dalje smatraju najsigurnijim vidom ulaganja.
- Često navodim primer stana koji sam kupio na Novom Beogradu pre desetak godina. Platio sam ga 85.000 evra, imao je 67 kvadrata. Prošle godine isti takav stan prodat je za 260.000 evra. Ako uz to računamo i prihod od izdavanja tokom deset godina, jasno je koliko ulaganje u nekretnine može biti isplativo. Nekretnine su i dalje najsigurniji oblik ulaganja i najbolji kolateral. Još od rimskog prava imaju poseban pravni status upravo zato što predstavljaju stabilnu i sigurnu imovinu.
- Ako bi cene značajno pale, to bi uglavnom značilo da postoji ozbiljna kriza ili geopolitički problem. Međutim, zanimljivo je da su pojedine krize kod nas čak podigle cene nekretnina. Tako je, na primer, nakon početka rata u Ukrajini došlo do rasta cena. Sada imamo i nove investicije, sporazume sa Kinom i razvoj infrastrukture, što dodatno utiče na tržište. Često zaboravljamo da čak 93 odsto punoletnih građana Srbije ima vlasništvo nad nekom nekretninom, pa kada ljudi priželjkuju pad cena, zapravo žele pad vrednosti sopstvene imovine - za "Puls Srbije", objasnio je Pašanović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
