Aleksandar preuzeo vođenje porodičnog gazdinstva: Ono što proizvede ne prodaje, a obrađuje do 60 hektara zemlje
Aleksandar Umetić, apsolvent agroekonomije na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu, preuzeo je vođenje porodičnog gazdinstva, pokazujući da se uz rad, stručna znanja i podršku porodice može opstati u poljoprivredi i u veoma zahtevnim uslovima.
Iako je u poljoprivredi praktično od detinjstva, poslednjih šest godina samostalno se afirmiše u upravljanju gazdinstvom. Kao student agroekonomije, danas objedinjuje praktično iskustvo sa savremenim teorijskim znanjima, ali naglašava da su mu roditelji, koji su ceo radni vek proveli u ratarstvu i stočarstvu, i dalje ključni oslonac.
- Naša porodica se generacijama bavi poljoprivredom. Roditelji mi svakodnevno pomažu, dok ja postepeno preuzimam odgovornost za celokupan posao. Želja mi je da sačuvam ono što su oni stvarali, ali i da to unapredim znanjem koje stičem tokom studija - kaže Aleksandar.
Ono što ga izdvaja jeste nastojanje da teorijska znanja primeni u praksi. Pored rada na imanju, Aleksandar trenutno obavlja praksu u agro-sektoru banke, gde se upoznaje sa finansijskim aspektima poljoprivredne proizvodnje.
- Moj cilj je savremena poljoprivreda, sa uvođenjem preciznih tehnologija, modernih objekata i nove mehanizacije. Poljoprivredniku nisu potrebne ogromne zarade, već stabilan prihod koji omogućava planiranje ulaganja. Želim da ostanem ovde i da se dalje usavršavam - ističe Umetić.
Porodica Umetić obrađuje oko 60 hektara zemljišta, na kojima se gaje pšenica, ječam, tritikale, kukuruz i suncokret. Posebnost njihovog gazdinstva ogleda se u činjenici da se čak 90 odsto proizvedenih žitarica ne plasira na tržište, već se koristi za ishranu sopstvene stoke.
- Ova godina je bila posebno teška za kukuruz zbog suše. Prinosi su se kretali od 2,5 do 4 tone po jutru, što je znatno manje u odnosu na ranije godine kada su prinosi dostizali i osam tona. Visoke temperature onemogućavaju pravilno nalivanje klipa i ni najkvalitetniji hibridi otporni na sušu ne mogu da nadomeste uticaj vremenskih uslova. Upravo zbog toga stočarstvo ima veliki značaj, jer ublažava gubitke u ratarskoj proizvodnji - objašnjava mladi agroekonomista.
Mleko se ne prodaje, već prerađuje
Umesto prodaje sirovog mleka po promenljivim tržišnim cenama, porodica Umetić odlučila se za preradu.
- Mleko ne prodajemo već godinama. Viškove koristimo za proizvodnju domaćeg sira, koji kupci već poznaju i sami dolaze po njega. To je jedini način da se očuva vrednost proizvedenog mleka. Deo mleka koristi se i za ishranu teladi - kaže Aleksandar.
Gazdinstvo vodi složenu proizvodnju koja obuhvata četiri grane, mlečno govedarstvo, tov junadi, držanje krmača i tov svinja. Trenutno raspolažu sa oko 15 krava, tridesetak junadi, 25 krmača, kao i farmom koja godišnje proizvede oko 350 tovnih svinja.
U uslovima stalnog rasta cena inputa i nestabilnih otkupnih cena mesa i žitarica, poput cene tovnih svinja koja je sa prošlogodišnjih 270 pala na 170 dinara po kilogramu, Aleksandar ne odustaje od proizvodnje.
- Cena teleta kreće se od 1.200 do 1.300 evra, dok se bikovi plaćaju od 3,8 do četiri evra po kilogramu. Ljudi često računaju samo krajnju cenu i misle da je zarada velika, ali ne uzimaju u obzir početni trošak teleta, poskupljenje hrane i činjenicu da je životinju potrebno hraniti i gajiti najmanje 12 meseci - pojašnjava on.
Biznis Kurir/Dnevnik.rs
