NAJSTARIJI SUVLASNIK FIRME U SRBIJI VRŠNJAK SA GAVRILOM PRINCIPOM Koliko još ima onih koji su probili stotku?

Oni sa Kikojom u Kostariki i Loma Lindom u Kaliforniji čine pet zona u kojima žive najdugovečniji ljudi na svetu.

Nažalost, nije nemoguće da za mnoge od ovih ljudi godine teku još samo u APR evidenciji. Procedure odjave koje zavise pre svega od naslednika i institucija, sasvim moguće, omogućavaju da se vlasnici i suvlasnici ne odjave ni nekoliko godina nakon smrti.

Da je tako, primer su neke od poznatih firmi za koje zasigurno znamo da suvlasnici odavno nisu među živima i decenijama unazad. Zato predstojeće podatke treba uzeti sa rezervom.

Najstariji suvlasnik ima – 130 godina

Najstariji član iz evidencije APR ima ravno – 130 godina. To je Vaso Leković rođen 2. okrobra 1894. godine. Rođen je iste godine kada i Gavrilo Princip ili Aleksandar Deroko. Njegovo ime, međutim, našlo se među 427 članova Ortačkog društva KPAĐS, registrovanog za trgovinu na veliko. I u godini osnivanja, 2005. Leković je premašio vek. Morao je imati 109 godina.

Među suvlasnicima firmi u Srbiji čak troje je, makar na papiru, napunilo 110 godina. Rođeni su prvih dana Prvog svetskog rata. Prema podacima iz APR, Ratoljub Ranić, koji je vlasnik 0,009 odsto firme Feršped, rođen je u septembru 1914. godine.

Krajem novembra iste godine rođena je Hristina Stojšić koja je vlasnik 0,03 odsto Elektroporcelana. Na spisku suvlasnika ove firme je i Stevan Prodanović koji je rođen u februaru 1915. godine.

Elektroporcelan, inače, broji ravno 382 suvlasnika. Čak 40 njih je, kada bi podaci bili tačni, bilo u desetoj deceniji života. Ima i sedam koji su premašili 100. godinu.

Nije zanemarljivo učešće veterana i u Feršpedu. Od 490 suvlasnika, 24 je u desetoj deceniji. Četvoro je premašilo vek.

Najstarija populacija, međutim, definitivno je među suvlasnicima pomenutog ortačkog društva KPAĐS. Pored Vasa Lekovića, još 11 ortaka je rođeno pre više od 100 godina, a 63 u narednoj deceniji.

Kakva je procedura

APR, međutim, nema podatak, niti procenu, koliko otprilike prođe vremena od kada vlasnik ili suvlasnik premine do njegovog brisanja iz Registra privrednih društava.

- Član koji je preminuo može biti brisan iz registra samo na osnovu pravnosnažne sudske odluke koja se donosi u ostavinskom postupku, ne i na bilo koji drugi način. Ne raspolažemo podacima o trajanju ostavinskih rasprava - odgovorili su u APR.

Kako pojašnjavaju, promenu može da registruje lice koje je oglašeno za naslednika udela ili zakonski zastupnik društva.

- Ostavinski postupak se pokreće i vodi po službenoj dužnosti. Ukoliko preminuli član nema naslednike, udeo nasleđuje Republika Srbija u skladu sa propisima o nasleđivanju. Nasledna prava ne zastarevaju protekom rokova - pojašnjavaju u APR.

Naslednici nekada ne znaju za imovinu

Spiskovi vlasnika, pokazuje advokatska praksa, mogli bi da budu neažurni najverovatnije iz dva razloga. Naslednici nekada i ne znaju da je predak posedovao udeo u nekoj firmi ili taj udeo toliko malo vredi da nemaju motiv da se njime uopšte bave.

- Zakonom je za privredne subjekte propisana obaveza prijave promena registrovanih podataka u roku od 15 dana od nastale promene - objašnjava za Forbes Srbija advokat Damjan Despotović, partner u DNVG Attorneys.

- Međutim, jedina sankcija je veća taksa za registraciju koja se plaća na zakasnelu prijavu. Dakle, suštinski nema neke posebne sankcije kada privredno društvo ili naslednici ne prijave smrt vlasnika udela.

Ukoliko firma treba da nastavi poslovanje, ne ide baš sve glatko. Takva situacija znatno ograničava njeno funkcionisanje.

U problemu sama firma

Ako se preminula osoba vodi kao većinski vlasnik, firma ne može donositi bilo kakve odluke iz nadležnosti skupštine.

- Ne može da promeni direktora, sedište, poveća kapitala, obavi dodatne uplate, pa ni usvoji finansijski izveštaj - kaže Despotović.

- Funkcionisanje društva je dosta limitirano. U ovom slučaju, direktor bi trebalo ili da sa nasledinicima inicira da se sprovede sukcesija udela, ili da podnese ostavku. Suštinski nije u prilici da delotvorno upravlja društvom, a može biti odgovoran za neispunjenje nekih obaveza. U slučaju da društvo ostane bez direktora, a novi ne bude imenovan u roku od tri meseca, ispunjeni su uslovi za prinudnu likvidaciju. Ona se sprovodi po službenoj dužnosti.

Ukoliko je preminuo član koji je ujedno i jedini direktor, ispunjeni su zakonski uslovi za prinudnu likvidaciju ako se novi direktor ne imenuje u roku od tri meseca.

- Da bi sprečili da do toga dođe i kako bi se obezbedilo funkcionisanje društva, naslednici mogu tražiti od ostavinskog suda da se odredi privremeni staralac zaostavštine koji je ovlašćen da imenuje novog direktora - dodaje Despotović.

Istovremeno napominje i da, prema njegovom iskustvu, ako su naslednici pasivni, neće se po automatizmu evidentirati da je društvo ostalo bez direktora. Tako da neće ni doći do pokretanja prinudne likvidacije.

Moguće rešenje

Konačno, ovakva situacija bi mogla da se izbegne.

- Po mom mišljenju, jedini efikasan način da se ovo reši je da se obezbedi da udeli budu uključeni u ostavinski postupak i da se po njegovom okončanju po automatizmu registruju na ime naslednika - smatra Despotović.

To bi bilo moguće, dodaje, tako što bi se javnim beležnicima omogućio uvid u podatke o registrovanim udelima ostavioca, i uspostavila komunikacija između matične službe, APR-a i beležnika.

biznis.kurir.rs/Forbes