SRPKINJU TERALI DA RADI BEZ SLOBODNOG DANA, NIJE VIŠE MOGLA DA ĆUTI! Izgovorili joj gnusne reči pa dobila otkaz!

Jedna Srpkinja požalila se na društvenoj mreži o uslovima rada u jednoj prodavnici mešovite robe. Naime, devojka nije želela da napiše iz kog je tačno grada, ali je poručila da je radila po 8 dana bez odmora, a neretko je išla i iz druge smene u prvu.

Devojka je naposletku potražila savet od ostalih korisnika te ju je interesovalo da li su ovakvi uslovi po zakonu i ima li osnova za tužbu.

- Ovo je neizdrživo. Ja non-stop dobijam iz druge u prvu i jedva su mi dali deveti dan slobodno. Da li je to po zakonu? Da li imam osnov za tužbu? Mi i nemamo prava na pauzu u toku dana - napisala je devojka.

Nakon što su joj mnogi istakli da poslodavac krši Zakon o radu, devojka je odlučila da skupi hrabrost i postavi se za sebe, tek tada je usledio novi krug pakla.

- Kad sam spomenula Zakon o radu, tako su mi dali papir i rekli piši otkaz. Krenuli su da me vređaju i prebacuju krivicu jedni na druge, čak su mi rekli da odem i pre kraja radnog vremena - napisala je ona.

Srećom, devojci i nije stalo do takvog posla a poznavanje svojih prava i njihovo zastupanje je osnova svakog zdravog odnosa na poslu kao i način da se stane na put nepravednim poslodavcima.

Šta kaže Zakon?

U Zakonu o radu piše da radno vreme iznosi 40 časova nedeljno, ako ugovorom nije drukčije određeno.

Na zahtev poslodavca, zaposleni je dužan da radi duže od punog radnog vremena u slučaju više sile, iznenadnog povećanja obima posla i u drugim slučajevima kada je neophodno da se u određenom roku završi posao koji nije planiran (u daljem tekstu: prekovremeni rad).

Prekovremeni rad ne može da traje duže od osam časova nedeljno, a zaposleni ne može da radi duže od 12 časova dnevno uključujući i prekovremeni rad.

Poslodavac je dužan da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena najmanje pet dana unapred, osim u slučaju uvođenja prekovremenog rada.

Izuzetno poslodavac može da obavesti zaposlene o rasporedu i promeni rasporeda radnog vremena u kraćem roku od pet dana, ali ne kraćem od 48 časova unapred u slučaju potrebe posla usled nastupanja nepredviđenih okolnosti.

Kod poslodavca kod koga je rad organizovan u smenama ili to zahteva organizacija rada, puno ili nepuno radno vreme zaposlenog ne mora biti raspoređeno jednako po radnim nedeljama, već se utvrđuje kao prosečno nedeljno radno vreme na mesečnom nivou.

Zaposleni može da radi najduže 12 časova dnevno, odnosno 48 časova nedeljno uključujući i prekovremeni rad.

Zaposleni koji radi najmanje šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku dnevnog rada u trajanju od najmanje 30 minuta.

Zaposleni koji radi duže od četiri, a kraće od šest časova dnevno ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 15 minuta.

Zaposleni koji radi duže od 10 časova dnevno, ima pravo na odmor u toku rada u trajanju od najmanje 45 minuta.

Odmor u toku dnevnog rada ne može da se koristi na početku i na kraju radnog vremena.

Vreme odmora uračunava se u radno vreme.

Zaposleni ima pravo na odmor u trajanju od najmanje 12 časova neprekidno u okviru 24 časa, ako ovim zakonom nije drukčije određeno.

Zaposleni ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno kojem se dodaje vreme odmora iz člana 66. ovog zakona, ako zakonom nije drukčije određeno.

Nedeljni odmor se, po pravilu, koristi nedeljom.

Poslodavac može da odredi drugi dan za korišćenje nedeljnog odmora ako priroda posla i organizacija rada to zahteva.

Zaposleni koji zbog obavljanja posla u različitim smenama ili u preraspodeli radnog vremena ne može da koristi odmor u trajanju utvrđenom u stavu 1, ima pravo na nedeljni odmor u trajanju od najmanje 24 časa neprekidno.

biznis.kurir.rs/Telegraf