DRAGAN SE PRVI U SELU SETIO OVO DA GAJI: Za kratko vreme razvio ozbiljan posao - Ima ogromno stado, a uložio minimalno novca i vremena - Sve mu se isplatilo!

Iako ga selo, Salaš Noćajski, pa i Srbija poznaju po uzgoju paunova, Dragan Lukić i njegova porodica, pre oko osam godina, posvetili su se i uzgoju i jaganjaca. Pokrenuli su ovaj posao, kako bi se lakše živelo. Skromnim početnim kapitalom i sa mnogo porodičnog rada pokazali su da su poslovni uspesi mogući kada se radi porodični posao.

- Ne bih savetovao da se sa tim počinje, bez pomoći nekoga ko zna više o uzgoju. Početak je težak. Tu treba radnog iskustva, ja sam krenuo pre 7-8 godina, tovio sam bikove, svinje, našao sam se u jaganjcima. Ali, ako tražite posao, na selu, gde može da se zaradi, ako svi u domaćinstvu rade oko domaćih životinja, ekonomska računica je veoma mala za ovoliki posao. Ipak zarade ima, ako izdržite i razvijate posao - priča Dragan.

Danas, posle više godina, ljudi su ga upoznali, znaju da uvek ima jagnje na stanju, a ne mora da radi sa nekim, može i sam, snalazi se u tome. Naravno, bez porodice ništa ne bi uspeo. Draganu Lukiću pomaže kompletna porodica. Žena i ćerka voze traktor, rade one malo lakše poslove, ako takvih i ima.

- Za hranu spremim oko 3.000 bala, platim taj rad i izđubravanje, tu mi trebaju ljudi, to je krvav posao, neće niko da radi, dnevnice su 30 evra, supruga ili ćerka voze traktor, nađemo tri do četiri jaka momka i kompletna porodica je uključena, svi radimo osim supruge, ona samo vozi traktor. Imam volju i energiju i to volim, našao sam se u tome, živim od toga. Hrana je skuplja, bala sena je 400 dinara, kukuruz preko 30 dinara, hranim ih plevom od suncokreta, plevom od sojine sačme i kupujem premikse, nalazim profit i dotovljavam jaganjce. Postoji zarada u ceni, ne želim da stamen sa ovim poslom - otkriva on.

Najbolje je prošao 2018. godine i najbolje zaradio. Kovid kada je počeo, sve je bilo zatvoreno, plaćao je jagnje 300 dinara:

-  Nisam ništa zaradio, izgubio sam oko 2.500 evra, ali nisam stao, verovao sam da ću zaraditi i da ću prebobati tu 2020, ne ponovila se.

Bavljenje ovim poslom ne oduzima previše vremena, što je još jedna prednost. Iskusni uzgajivači za stado od 100 jaganjaca ne moraju da rade više od četiri sata dnevno. Takođe, za tu veličinu stada nije potrebno angažovati dodatnu radnu snagu. Međutim, posle nekoliko leta Dragan i njegova porodica proširili su posao, pa tokom godine dođu i do 800 jagnjadi ukupno.

- Kupim jagnje i dohranim ga. Sada imam oko 200 komada, za godinu imam između 750 do 800. Ima zarade, ne bih radio da nema. Za sve ove godine povezao sam se sa klanicama, a imam i subvenciju od države. Sve se radi kako nalaže veterinar i zakon. Kupim jagnje, izvadim krv, prijavim veterinarskoj službi, dobijem otpremnicu za konkurs Ministarstvu poljoprivrede - nastavlja Dragan.

Jaganjci su kod nas sve traženiji, nije nikakav problem prodaja, ali najbolja prodaja je pred praznike. Klanice koje kolju traže za praznike i tad je najudarnije.

- Ja ne izvozim, bavim se samo tovom, ali moje jagnje može da završi bilo gde, jer radim sa farmama koje izvoze. I ne odustajem, imam sada oko 100 komada, planiram još 200 do 250 za Uskrs i Prvi maj, i nadam se da će sve proći kako treba. Od nečega se na selu mora živeti, probao sam mnogo raznih načina zarade, ali do sada nemam lošeg iskustva u ovom poslu. Konkurišemo za razne subvencije i olakšice i nastavićemo da radimo. Želja nam je da ovo ostane porodična proizvodnja. Nema nervoze i napetosti sa kojom se inače susrećete u svakodnevnom životu – završava svoju priču Dragan.