U praksi se dešava da Poreska uprava pošalje opomenu koje se odnose na period dok je preduzetnička delatnost bila aktivna, bez obzira na to što je prethodno bila izdata potvrda da su izmirena sva dugovanja.
Šta se dešava ako je preduzetnik ugasio svoju preduzetničku delatnost, a Poreska uprava naknadno, posle gašenja delatnosti, dostavi opomenu za plaćanje poreskog duga?
Kako ističe Zvezdana Pisarević, poreska savetnica, plaćanje poreskih obaveza je sastavni deo poslovanja i ukoliko poreski obveznik ne izmiruje poreske obaveze, nastale poslovanjem, Poreska uprava će naložiti prinudnu naplatu poreza.
- Poreski obveznik može tada zatražiti reprogram poreskog duga, ali fiskalne obaveze (porezi i doprinosi) svakako moraju da se plate, jer ove obaveze proističu iz poslovanja privrednog subjekta. Ukoliko preduzetnik namerava da prekine sa obavljanjem delatnosti mora Agenciji za privredne registre da podnese i potvrdu poreske uprave da ne duguje poreze i doprinose, kao i potvrdu lokalne poreske administracije i tek tada može biti registrovano gašenje preduzetničke delatnosti – navodi ona.
To znači da je preduzetnik izmirio sve svoje fiskalne obaveze i da po tom osnovu nema dugovanja. Međutim, u praksi se dešava, dodaje Pisarevićeva, da Poreska uprava pošalje opomenu za plaćanje fiskalnih obaveza koje se odnose na period dok je preduzetnička delatnost bila aktivna, bez obzira na to što je prethodno bila izdata potvrda da su izmirena sva dugovanja, jer su u međuvremenu nešto proknjižili ili preknjižili.
- Ovakvo postupanje je nelogično, jer svaka poreska prijava mora biti ažurno proknjižena onog dana kada je dostavljena, no, ipak ovakva situacija se dešava u praksi. Retko, ali se dešava – ističe ona.
Jedan preduzetnik je zatvorio svoju delatnost pre više od 15 godina, naravno, uz podnošenje poreskih potvrda da nema dugovanja, ali mu je stigla opomena da plati zaostale poreske dugove, sa pripadajućom kamatom i dug iznosi više od 5.000 evra. Šta onda konkretno uraditi u takvoj situaciji?
- Prvo i osnovno je napisati žalbu na takvu opomenu ili rešenje i pozvati se na Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji (ZPPA). Zakon u članu 29 kaže da 'organ, organizacija ili drugo lice nadležno za upis u propisani registar lica koja obavljaju delatnost ne može brisati lice iz propisanog registra bez dokaza o prestanku poreskih obaveza, odnosno brisanju iz evidencije propisane poreskim zakonom koji izdaje nadležni poreski organ, ne starijeg od pet dana u momentu podnošenja zahteva za brisanje iz propisanog registra' – navodi poreska savetnica.
Kao prilog žalbi treba dostaviti Rešenje o prestanku obavljanja delatnosti, koje je izdao APR. Zatim se treba pozvati na odredbe o zastarelosti poreskih obaveza. Ukoliko je u pitanju plaćanje poreza ZPPA u članu 114 piše 'pravo Poreske uprave na utvrđivanje i naplatu poreza i sporednih poreskih davanja zastareva za pet godina od dana kada je zastarelost počela da teče.
Zastarelost prava na utvrđivanje poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je trebalo utvrditi porez, odnosno sporedno poresko davanje. Zastarelost prava na naplatu poreza i sporednih poreskih davanja počinje da teče od prvog dana naredne godine od godine u kojoj je obaveza poreskog dužnika dospela za plaćanje'.
Sve u svemu, ukoliko porez ne bude naplaćen u roku od pet godina od nastale obaveze, niti u tom roku Poreska uprava pošalje opomenu građaninu, istekom roka se gubi pravo na naplatu. Apsolutna zastarelost poreskog duga predstavlja situaciju kada Poreska uprava nema prava da traži naplatu dospelih fiskalnih davanja.
biznis.kurir.rs/Politika
NE PROPUSTITE
