Mladi Nosvosađani sa autizmom i iz drugih osetljivih grupa od nedavno imaju priliku da socijalizaciju nastave i nakon školovanja i to na jedan kreativan i koristan način!
To im je omogućilo udruženje i socijalno preduzeće "Svetionik u plavom" koje je otvorilo svoj radni prostor gde će korisnici imati prilike da se bave proizvodnjom recikliranog papira dobijenog ekološkom reciklažom praznih paklica od cigareta po japanskoj metodi.
Zastupnica udruženja Radojka Gajanović istakla je za Kurir da je udruženje osnovano pre godinu dana sa ciljem da se po prvi put u Novom Sadu mladima u spektru autizma obezbedi mogućnost da rade u skladu sa svojim mogućnostima.
- Trenutna situacija u našem društvu je takva da deca i mladi sa autizmom po završetku školovanja ostaju bez svih vidova podrške, zatvoreni u porodična domaćinstva, bez smislenih aktivnosti, prepušteni isključivo na brigu i podršku svoje porodice - kaže Radojka.
Dodaje da je njihova misija da pokažu svojim trudom, zalaganjem i primerom u praksi da postoji način da se situacija u društvu i okruženju promeni. Da se pruži šansa mladima u spektru autizma na dane ispunjene radnim aktivnostima, druženjem, socijalnim kontaktima i dostojanstvom.
Gajanovićeva je rekla da je udruženje dobilo radni prostor na korišćenje od grada Novog Sada u Sremskoj Kamenici, a da svi koji žele mogu podržati njihov rad donacijama, sakupljanjem praznih paklica cigareta u firmama ili stambenim zgradama - postoje kutije za sakupljanje paklica, koje se mogu postaviti na vidno mesto u objektima. Kao i promocijom upotrebe njihovog ekološkog, reciklažom dobijenog papira za izradu reklamnih proizvoda i umetnčku upotrebu.
Period adaptacije
A kako izgleda radno angažovanje mladih u spektru autizma i iz drugih osetljivih grupa Gajanovićeva objašnjava da je za učešće u radnim aktivnostima i proizvodnji recikliranog papira potrebno da se prvo upoznaju sa roditeljima i budućim korisnikom/korisnicom.
- Prilikom dolaska se popunjava upitnik udruženja "Svetionik u plavom" kako bismo saznali sve važne informacije o budućem korisniku i sačinili procenu trenutnih mogućnosti za angažovanje, plan koraka za adaptaciju i upoznavanje sa procesom proizvodnje, rasporedom dnevnih aktivnosti i sl. Organizuje se upoznavanje i obilazak radnih prostorija, razmena informacija i dogovor oko perioda adaptacije korisnika na novi prostor i radne aktivnosti - kaže Radojka.
Korisnici radnog centra trenutno su osobe starostoi izmeđ u 18 i 30 godina. Za realizaciju pravnog modela i uređenje dokumentacije, kao i nadoknade u vidu zarade korisnika radnog centra, kako kažu iz udruženja, čekaju izmene i dopune trenutne zakonske regulative kako bi sve moglo biti organizovano u skladu sa propisima republike Srbije i u korist korisnika radnog centra.
PROCES PROIZVODNJE
Od paklice do umetničkog papira
Sam proces proizvodnje izgleda ovako - prazne paklice od cigareta se prvo odvajaju od celofana, ravnaju i sitne na uređaju za uništavanje papira.
Usitnjen karton se potapa u vodu i meša mikserom dok se ne dobije homogena smeša sitne granulacije, potom se pristupa daljim koracima proizvodnje papira pomoću korita sa vodom, drvenih ramova i sita, nakon ceđenja i usisavanja viška vode, reciklirana smesa se pegla valjcima na određenu gramažu i debljinu papira.
Dobijeni reciklirani papir se potom suši na pločama od šperploče i seče na željene dimenzije. Finalni proizvod se može koristiti kao papir za umetnič ke radove tehnikama grafike i tuša, kaligrafiju, dalju proizvodnju reklamnih proizvoda (flajera, vizit karti, notesa, cena u marketima, etiketa i slično).
Kreativne ideje
Takođe iz udruženja kažu da se trenutno sredstvima udruženja finansiraju njihova druženja van radnog vremena, troškovi goriva za roditelje, koji ih svakodnevno voze u radni centar i vraćaju kući, odlasci u bioskop, pozorište, kuglanu, na karaoke večeri, koncerte i sl.
Udruženje je posebno fokusirano na planove za naredni period, jer kako kažu kreativnih ideja im ne manjka, kako budu dobijali finansijsku podršku takoće ih realizovati korak po korak i širiti tim korisnika u skladu sa potrebama tržišta.
- Pisanje projekata kako bismo obezbedili sredstva za isplatu zarada za dva radna terapeuta, za kombi prevoz korisnika od kuće do radnog centra i povratak nazad po završetku radnih aktivnosti, za kupovinu digitalnog uređaja za štampu kako bismo proširili asortiman proizvoda od našeg recikliranog papira, za kupovinu mašine za katovanje i savijanje da bismo mogli proizvoditi ekološku ambalažu za hranu i slično - zaključuje Gajanovićeva.
Kurir.rs/ Tijana Majkić
NE PROPUSTITE
Bonus video:
