U svakom poslu bitna je dobra ideja, a kad je još i humana, ne može da ne uspe. Udruženje "Naša kuća" od praznih paklica cigareta pravi papir.
U "Našoj kući" vlada radna atmosfera. Nikola, Miloš i Stefan proizvode papir od iskorišćenih paklica cigareta, dok ostali pripremaju materijal.
Stefan Lazarević kaže da je njegov posao na presi za papir koji ga tako pripremljenog predaje Milošu i Nikoli. "Kad Nikola ne može, ja se bavim usisivačem. Mora da se usisava određen broj puta da bi se dobio dobar i kvalitetan papir", dodaje Lazarević za RTS.
Jovana Bosnić rukuje mašinom i sitni razne paklice.
Udruženje "Naša kuća" 16 godina osobama sa smetnjama u razvoju pruža mogućnost da rade i zarade. Proizvode kese za prodavnice, pekare i apoteke, kartonske kutije za ketering.
"Oni tačno znaju kada se radi, kada je pauza za kafu, sok, keksić, kada se ponovo radi, kada je šetnja, to je nekako ustavljena priča i oni rado dolaze jer im ovde prija", navodi Anica Spasov, direktorka Udruženja "Naša kuća".
Ističe da su osobe sa smetnjama u razvoju tu našle svoje društvo i mogućnost da se dokazuju. "Oni znaju da nešto rade, i da to što urade, vredi. Na kraju meseca dobijaju nadoknadu u zavisnosti od toga koliko rade, dva do četiri sata", kaže Spasovljeva.
"Prija mi ovaj posao da radim, mnogo se osećam korisno jer mogu da radim, i što mogu da ispunim dan i svoje slobodno vreme. Osećam se korisnije kada nešto radim, nije dobro da sedim u kući", kaže Stefan.
"Naša kuća" nije jedino mesto koje pomaže onima sa smetnjama u razvoju. U kreativnoj radionici u Čuburskoj 12 prave se cegeri, šolje i majice, a u kafiću "Zvuci srca" služi se kafa pripremljena sa mnogo ljubavi. Anđela Krušić već četiri godine ovde ima razne zadatke.
"Budem konobar, ili šanker, ili čistim stolove, zavisi šta mi se kaže. Često kada mi Vanja koja je ovde instruktor kaže šta da radim ja to uvek uradim", ističe Anđela.
Sašenjka Mirković iz humanitarne organizacija "Dečje srce" naglašava je pre svega važno da osobe sa smetnjama u razvoju budu jednake sa drugima, da su zaposlenjem i radnim angažovanjem dobili šansu da oni i sebe vide kao i sve ostale punoletne članove društva.
"Normalno im je da rade i imaju svoje kolege, radno vreme, tu je njihovo pravo zadovoljstvo. S druge strane, zadovoljstvo roditelja se vidi upravo u tome što negde od samog rođenja imate osećaj da vašem detetu će stalno biti potrebna pomoć, da će stalno biti zavistan član društva i onda kad upravo završe osnovnu u srednju školu i kada dođu do onog stadijuma ‘aha, e šta sada’, desi se ona najbolja stvar, da se i njihova deca zaposle", ukazuje Mirkovićeva.
U Beogradu nema mnogo mesta gde bi osobe sa smetnjama u razvoju mogle da pokažu šta umeju. Zato u "Našoj kući" kažu da bi svaka opština trebalo da ima po nekoliko ovakvih udruženja.
Kurir.rs/RTS/Đurđa Marković
NE PROPUSTITE
