CENA MU 5 EVRA ZA KILO, NAPOLJU CENJENO A KOD NAS RETKO DA JE KO I ČUO Najtraženije u Nemačkoj, mogao bi biti dobar dodatni biznis

Malo poznato bobičasto voće koje pokazuje otpornost na bolesti i ima visoku cenu u inostranstvu

Stabljika joj je za razliku od ogrozda beztrna. Ima sjajnozelene listove koji su veoma dekorativni, pa osim zbog plodova josta se gaji kao ukras u bašti, piše Agromedia.

Bobice su mase oko 3 grama. Boja im je tamnoljubičasta, nekad su čak i crne. Imaju čvrstu peteljku što može otežati branje. Naime, ukoliko peteljku snažno počupamo, ona može da se odvoji od ploda i samim tim ga ošteti. Bobice su čvršće, a po grozdu u proseku ima 3,7 zrna. Plodovi joste imaju okruglo – ovalan oblik.

Josta ima površinski koren koji ne prelazi 20 centimetara u dubinu.

Josta se gaji tamo gde je klima kontinentalna, za njen uzgoj se smatraju adekvatnim veće nadmorske visine.

Jostu zasadite na početku proleća ili na jesen, sa razmakom redova od 3 metra dok razmak između josti u redu treba da bude od 0,7 do 1 metar. Biljku sadite na zemljištu koje je dobro drenirano i ima pH vrednost 5-6. Sadi se pomoću ožiljenih reznica.

Količina stajnjaka kojom se josta đubri iznosi od 15 do 20 tona po hektaru površine. Rezidbu je potrebno odraditi tokom zime, kada biljka miruje.

Biljka cveta u prvom delu aprila, a prve plodove daje nakon tri godine gajenja. Berba bobica se vrši do sredine sedmog meseca sa žbuna visine do 1,8 metar.

Ova biljka pokazuje izuzetnu otpornost na bolesti i štetočine, pa joj tretiranje nije ni potrebno. Osim toga pokazuje neverovatnu tolerantnost na niske temperature (opstaje na -40 stepeni). Ipak visoke temperature joj ne pogoduju naročito.

Plod joste, njegova prerada i lekovitost

Bobice osvežavaju i imaju kiselkast ukus. Mogu da se koriste za stonu upotrebu, ali zbog čvrstoće ploda idealna je i za preradu u džemove, sokove, čak i vino. Veoma pozitivna karakteristika ovih bobica koje sadrže 9,16 posto ukupnih šećera je da ne gube svoj kvalitet tokom zamrzavanja. Dakle bobice joste se mogu jesti u svežem stanju, ali i kuvati i smrzavati.

Ova voćka ima nekoliko puta više vitamina C od limuna koji je po istom poznat. Odična je za podizanje imuniteta, čuvajući organizam od prehlada, a pomaže i onima koji su malokrvni.

Za razliku od joste, cela biljka ogrozda je pokrivena trnjem osim plodova. Međutim ono što im je svakako zajedničko je to da dobro podnose niske temperature (u vreme zimskog mirovanja ogrozd izdrži -25 stepeni bez problema), i takođe mu ne odgovaraju visoke temperature tokom letnjih meseci koje stvaraju ožegotine na njegovom lišću.

Ova žbunasta biljka iz roda ribizli daje bobice žute, narandžaste, zelene, crne ili crvene boje (najčešće), a sve u zavisnosti od sorte.

Bobice ogrozda su takođe odlične za preradu, naime od njih se prave sirup, džem, čaj, veoma lekovit sok, a može se dodavati i tortama i kolačima.

Ova višegodišnja biljka koja se može gajiti i do dve decenije (obično joj je životni vek 15 godina) traži ilovasto – peskovito zemljište u kojem se ne zadržava voda, obrađeno u dubinu 40 centimetara. Iako rađa od druge godine uzgoja, pun rod dostiže od 5 do 8 godine. Plodovi obiljuju vitaminima A i C, kalijumom i manganom i dobro podnose transport. Njihovu berbu otežava mnošto trnova.

Najbolje je odlučiti se za jesenju sadnju, ali ovu voćku možete zasaditi i u proleće.

Kurir.rs/Agromedia