Jednostavan tov ovaca bez preteranog predznanja, međudržavni ugovori sa zemljama Bliskog istoka i subvencije, u određenoj meri su doprinele da se ovčarstvo trenutno bolje razvija u odnosu na druge grane stočarstva.
Od sledeće godine, ovčari će po grlu dobijati 10.000 dinara za glavni matični zapat, a ove godine takav podsticaj bio je 7.000 dinara.
Kako navodi prof. dr Ivan Pihler sa Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, za domaće ovčarstvo je najznačanije to što je uspeo da se zaustavi pad grla i što se sada već beleži rast stada, što je 1,5 odsto po podacima Republičkog zavoda za statistiku iz 2022. godine.
Profesor Pihler navodi i statističke podatke u kojima je prikazano da ovaca imamo oko 1,7 miliona, gde je od tog broja u Vojvodini daleko manje grla, od 240.000 do 250.000, uglavnom pramenke il de frans i vitenberg.
- Za ovčarstvo se ljudi opredeljuju jer ono zahteva daleko manje tehnološkog znanja ukoliko se tovi zbog mesa, ali tov podstiču i domaće prilike. Imamo dosta napuštenih sela i neiskorišćenih pašnjaka u brdsko-planinskim krajevima i u delovima Banata, mada u ravničarskim područjima pašnjaci nisu pravilno raspoređeni po mestima, ali opet ih ima dovoljno da se mogu koristiti za ispašu. Drugo, u promenjivim uslovima tržišta cene žive vage svinja i svinjskog mesa stalno idu nagore, a tu su i problemi u mlekarstvu i to je jedan broj stočara odvelo u ovčarstvo - objašnjava Pihler.
Takođe, smatra da su i međudržavni ugovori sa zemljama Dalekog istoka o izvozu ovčetine i ovaca doprineli da ova grana stočarstva zabeleži skroman rast, ali i da takvi ugovori daju osnovu da se pokrene snažniji razvoj ovčarstva.
Mleko i vunu ne koriste
Od ovaca najviše koristimo meso, iako postoji korist i od mleka i vune. U prodavnicama je ranije bilo u prodaji kiselo mleko, ali ga više nema.
Ipak, za mlekarstvo je potrebno mnogo veće tehnološko znanje, kao i ozbiljna radna snaga.
- Naši pravilnici ne prepoznaju više ručnu mužu, koja je još uvek prisutna među malobrojnim ovčarima, ali nemamo ni pravih muznih sistema za mužu ovaca - kaže profesor.
Kada je reč o vuni, ovčari su zadovoljni ako mogu da je prodaju i pokriju troškove šišanja jedne ovce. Međutim, profesor ističe da naše ovce nemaju kvalitetnu vunu, koja bi mogla da predstavlja konkurenciju na svetskom tržištu, kao što je to vuna merino ovce sa Novog Zelanda i Australije.
- Sada, nažalost, nemamo toliko grla koliko bi mogli da prodamo za potrebe Bliskog istoka. Veći je problem malih količina koje imamo u izvozu, jer kada nešto ugovaramo sa mnogoljudnim zemljama, onda se te količine i brojevi mere u hiljadama, pa i stotinama hiljada tona. Samo za jednu turu brodom, koja je dva puta godišnje odlazila već nekoliko godina iz Temerina za Izrael, trebalo je 5.000 grla jagnjadi. To su ozbiljne cifre, koje na naš broj ovaca i organizaciju društava ovčara predstavlja ozbiljan broj - objašnjava prof. Pihler.
Naime, ovčari su za Izrael prodavali jagnjad od 23 do 25 kilograma, koje su se u Izraelu dotovljavale.
- Кod nas dominiraju ovce težine od 28 do 35 kilograma i njih će, verovatno, i tražiti kupci sa Bliskog istoka. U izvoz za EU ide krupnija jagnjad od 40 do 50 kilograma i za te zemlje nismo pogodni, jer oni rade konfeksioniranje trupova - zaključuje Ivan Pihler.
kurir.rs/dnevnik.rs/prenela: T. B.
NE PROPUSTITE
