Proizvođači paradajza ovu godinu završavaju u zadovoljavajućem plusu, budući da je tržišna cena bila dobra i to, čemu se povrtari najviše čude, već drugu godinu zaredom. Prema rečima Dejana Godoševa iz Debeljače, kadgod je jedna godina dobra, sledeća bude loša, a sad se nadaju da će i treća biti podjednako uspešna.
– Sve zavisi od cene tržišta, ako ne uvezu velike količine paradajza, onda mi možemo da profitiramo, a ako uvezu, onda imamo mali dobitak – pojašnjava Godošev.
Osim vive, sorte paradajza, ova porodica iz Debeljače uzgaja i salate puterice, paprike, rotkvice i mladi krompir i to sve u deset velikih plastenika na tri lokacije u selu, odnosno na ukupnoj površini od 3.200 kvadratnih metara.
– Iskreno rečeno, kad si prvi na tržištu, može da se živi od ovog posla, a za to je važna brza proizvodnja. Nama povrtarska godina traje 365 dana, nema pauze i odmora, non-stop se ulaže, što je i mana a i prednost plasteničke proizvodnje – veli naš sagovornik, koji je počeo da uzgaja povrće 2010. godine jer, kako kaže, uživa u tome.
Кad si prvi na tržištu, može da se živi od ovog posla, a za to je važna brza proizvodnja.
– Ima u ovome i bacanja i svega ponešto, ali samo uporan čovek može da izdrži. Na svaku petu godinu je lepo isplativ dobitak koji vadi ceo prosek. Tržište je najveći poblem, jer ako je roba prezasićena, možemo da je damo i upola cene, ako ne ide, ne ide, a ako robe nema, onda se svaki krš može prodati – pojašnjava Godošev, dodajući da svaku sezonu završe sa određenom količinom bacanja povrća, s tim da paradajz uspeju najviše da iskoriste i prodaju, čak 90 odsto, jer dosta ode i za preradu.
Кako bilo, za porodicu Godošev definitivno nema odustajanja. Štaviše, i dve ćerke, učenice osnovne i srednje škole, već uveliko pomažu svojim roditeljima, koji se trude da ih motivišu da nastave ovu proizvodnju koju distribuiraju na seoskoj pijaci ili na Кvantašu u Pančevu.
– Svake godine ulažemo, ili se širimo ili kupujemo mehanizaciju – zaključuje naš sagovornik.
kurir.rs/ Dnevnik
NE PROPUSTITE
