LANA POKRENULA BIZNIS U NEMAČKOJ BEZ ULOŽENOG DINARA: Ako ne znaš jezik sva vrata ti ZATVORE! Radila kao čistačica, sad zgrće PARE
Lana Poljak (27) se pre sedam godina iz Sinja, iz Hrvatske, preselila u Nemačku. Prvi plan je bio da ostane tu, par godina, dok ne zaradi novac za fakultet, te da se vrati u Hrvatsku, ali to se nije desilo.
- Nakon što sam završila srednju školu, nisam bila u finansijskoj mogućnosti da upišem privatni fakultet u Zagrebu koji me zanimao, a u međuvremenu mi je umro otac, tako da smo dečko i ja odlučili da se preselimo u Nemačku - započinje Lana svoju priču za Kurir.
Planirala je da ostane kratko u Nemačkoj, ali je ubrzo shvatila da mora da se prilagodi situaciji.
- Tu smo u početku imali pomoć dečkove porodice dok se nismo snašli i osamostalili. Ja sam u principu došla s planom da tu ostanem 2 do 3 godine, skupim novac za fakultet u Zagrebu i vratim se u Hrvatsku. Međutim, ti planovi se uvek menjaju. Shvatila sam ubrzo da to ne ide tako lako i da moram da se prilagodim situaciji. Kako uopšte nisam znala nemački, počela sam naravno da radim poslove čišćenja jer na neke druge pozicije niko nije hteo da me zaposli, što mi je u jednu ruku i bilo razumljivo, a kako sam navikla da radim od malih nogu, naravno nijedan posao mi nije bio problem - priča Lana.
"Cela plata ode na stan"
Nemački je učila usput, ali od snova o fakultetu nije odustala, te je našla način i da studira.
- Došla sam do toga da radim po ceo dan, za minimalnu satnicu. Samo jedna našaplata je odlazila za stan. Ja od svojih snova o fakultetu nisam odustala, ali sam shvatila da moram pronaći drugo rešenje te sam 2019. otkrila 100 odsto online studije na našem jeziku koji se nalazi u Mariboru u Sloveniji i imali su smer koji mene zanima, i odmah sam to upisala. Prošle godine sam završila tri godine i stekla diplomu bacc.oec marketinga, medija i odnosa s javnošću, te sam odmah nakon toga upisala i magistarske studije, i sada sam na poslednjoj godini. Uz toliko posla, te još i studije, nisam imala vremena da učim jezik i to me uvek kočilo. Tek sam nakon 3-4 godine ''propričala'' i to onaj loši nemački koji sam naučila usput - kazala je Lana za Kurir.
Ona ističe da joj je upravo jezik bio najveća barijera, ali da nikad nije dala ni da je iskorišćavaju, jer se dobro upoznala sa svojim pravima.
- Rekla bih da je ta jezička barijera bila moj najveći problem i prepreka i da sam zbog toga imala najviše loših iskustava, jer Bavarci su jako hladni ljudi bez empatije, i uvek su mi ponavljali istu rečenicu kada bi pitala možemo li pričati na engleskom, a to je bilo ''Mi smo u Nemačkoj i ovde se priča nemački''. I sve ja to shvatam i poštujem, ali kada tek stigneš i sve što želiš je da radiš i zarađuješ, a realno na taj način da pomogneš i njihovoj ekonomiji. Čim čuju da ne pričaš nemački sva vrata ti se zatvaraju. Isto tako jedan od problema je bio i taj da smo mi Balkanci za njih samo dobri radnici i da su nama uvek davali više posla i teži posao nego kolegama Nemcima, a meni kao nekom ko užasno mrzi nepravdu to je predstavljalo veliki problem, pa sam često ulazila u sukobe, jer sam bila neko ko se u početku upoznao sa svojim pravima i nisam dala da me iskorišćavaju - objasnila je ona za Kurir.
Ubrzo je počela da vodi i pekaru, te se tako upustila u preduzetničke vode:
- Za to vreme, dok sam radila te lošije plaćene poslove i paralelno studirala znala sam da mogu više i bolje i uvek sam težila tome. Dosta sam komunikativna osoba, volim da upoznajem druge ljude i tako sam razgovarajući s drugima upijala sve korisne informacije koje mogu da mi pomognu da se što bolje integrišem. Kroz jedan od tih razgovora gospođa koja je imala pekaru u blizini mog stana ponudila mi je da radim kod nje nedeljom kao ispomoć i to sam prihvatila. Od nje sam saznala da svako može da preuzme i jednu od njihovih poslovnica i da je vodi.
U tom trenutku sam rekla nema šanse da bi ja ovako nešto radila, jer nikada nisam ''maštala'' da imam svoju pekaru, nego o nekim potpuno drugim poslovima. Ali sam onda danima razmišljala o našem razgovoru i shvatila da možda to za mene nije loša opcija s kojom bih mogla da krenem u preduzetničke vode, posebno kada sam shvatila da rizik gotovo i nemam i da imam veliku firmu koja stoji iza mene i prati me kontinuirano u mom poslovanju - otkrila je Lana za Kurir i dodala.
- Za mene je to tada bila odlična prilika i nakon par meseci razmišljanja odlučila sam da se prijavim iako nisam znala ni uslove, niti koliko ću zarađivati, ali računala sam da mora da mi ostane barem 3.000 evra, kao nema šanse da je ispod toga.
Posao sa pekarom počeo je bez ulaganja, rado ga je prihvatila i sada vodi jednu poslovnicu.
- Prijavila sam se na razgovore s Ihle, iako sam jako loše pričala nemački, ali sam tad bila toliko samouverena i rekla idem da pokušam pa šta Bog da, i na kraju je to super prošlo, ja sam se njima svidela i odlučili su da meni i dečku daju priliku da se okušamo u tom poslu.
Umesto početnog kapitala banka nam je dala garanciju koju smo priložili i na taj smo način zapravo ušli u posao bez da smo išta uložili. Čitam razne komentare ovih dana na portalima kako sam zapravo glupa i kako ja nisam vlasnica ničega i kako mi oni određuju i cene proizvoda i same proizvode koje ćemo prodavati. To naravno jeste tako, ali meni je to odlično i u potpunosti sam upoznata s tim i to sam oberučke prihvatila, jer se ni u jednom trenutku ne brinem ni oko marketinga, ni oko proizvoda, nemam probleme sa dobavljačima i oni zapravo snose taj deo na sebe, tako da ja svaki dan bezbrižna dođem na posao jer znam da će me tamo sve čekati - objasnila je Lana za Kurir.
Kao loto premija
Kako nam je otkrila, kada je krenula posao sa pekarom, mislila je da će da zarađuje 3.000 evra, ali je onda saznala da će imati duplo više.
- Ja sam vlasnica svoje poslovnice i u potpunosti je sama vodim, od radnika, rasporeda sati, ja isplaćujem plate, ja odgovaram za sve u toj poslovnici, plaćam poreze, jedino što mi oni određuju koju robu ću prodavati i po kojoj ceni i kako će nam radna odeća izgledati, što je meni super.
Poreze Lana plaća redovno, firma odlično posluje, promet stalno raste tako da ni u jednom trenutku za ove 3 godine nije preispitala svoju odluku je li ovo bilo za mene ili ne. Kada se prijavila u Ihle nadala se da će imati 3.000 evra neto, ali kada je otkrila da će imati duplo više, za nju je to tada bilo kao dobitak na lotou, jer je radila za 1.300 eura i po 14 sati dnevno. Otkriva nam da se nikada nije osećala kao rob:
- Ovde radim sama za sebe od 5:30 do 14 sati, nakon toga imam radnike koji preuzimaju svoju smenu i ja sam ostatak dana slobodna. Nekada radim i subotom, nekada ne. Nedelje i praznike imam slobodno. Kada želim negde da otputujem, otputujem. Tako da se ni u jednom trenutku nisam osećala kao rob, jer sam videla po komentarima da to svi pišu.
Klub mažoretkinja u Minhenu
- Uz sve to imala sam i klub mažoretkinja u Minhenu i trenirala decu, studirala, družila se s prijateljima, porodicom, putovala, a i paralelno gradila druge biznise, jer su mi ta sigurna primanja i omogućila sve to, i dala mi motivaciju da dalje ulažemo, investiramo, gradimo i stvaramo.
U klubu mažoretkinja koji je osnovala u Minhenu u saradnji s fudbalskim klubom FC Croatia, osvojila je i državno prvenstvo Nemačke, što je bio ogroman uspeh jer je klub postojao samo dve godine kada su se prijavili na takmičenje. Kao trener bila je neizmerno ponosna, ali sreća dece je bila neopisiva.
Nove mogućnosti joj se, kako kaže, kroz ovakav vid preduzetništva samo otvaraju.
- Ušla sam praktičnou praksu bez rizika i ulaganja sama sam otvorila mnoga druga vrata, kontakte i poznanstva. Krenula sam na druženja i okupljanja naših preduzetnika u Minhenu i upoznala toliko uspešnih ljudi koji su me motivisali da idem dalje i da iskoristim sve što mi Nemačka pruža, i to je upravo ono što radim sada. Čitam komentare kao ''da joj posao ide dobro ne bi ona imala druge firme sa strane'', i samo razmišljam koliko su to zapravo neuki i neobrazovani ljudi. Uspešni preduzetnici koje ja pratim imaju i po 10 firmi i ja se svakako vodim time da naravno, jednog dana i zatvorim pekaru i pređem na puno veće poslove i pozicije i to mi je cilj koji želim - objašnjava Lana za Kurir.
Prva aplikacija za dijasporu Balkana
Ova mlada i uspešna devojka se ne zaustavlja, već radi na drugim i novim projektima.
- Preuzimanje franšize je za mene bio jedan veliki i ogroman korak, ali sada nakon tri godine mogu reći da sam u preduzetničkom smislu jako puno napredovala i videla koje su moje mogućnosti, te u aprilu 2024. otvaram i svoj prvi GmbH s partnerima Spomenkom Vukojicic (@ourlifeingermany) i Marijom Šimić. Već osam meseci radimo na razvoju prve mobilne aplikacije za dijasporu Balkana u Nemačkoj. Proizvoda koji kao takav još nije plasiran na tržište i koji će apsolutno svima omogućiti lakšu integraciju kada stignu ovde, kao i ljudima koji su na Balkanu, a žele da se presele u Nemačku - otkriva Lana.
Na jednom mestu će imati sve informacije koje su im potrebe, ponude poslova i za osobe koje nemaju EU papire i načine kako da dobiju vizu, sve korake koje moraju da naprave kada stignu u Nemačku, kurseve jezika, lekare, advokate, zubare, restorane, crkve, džamije, u svakom gradu u Nemačkoj.
- Cilj nam je da s ovim projektom povežemo sve naše korisnike s našim preduzetnicima i davaocima usluga u Nemačkoj, kako bi nam sve ono što moramo da prođemo prilikom preseljenja bilo što lakše. Na ovaj projekat sam mnogo ponosna jer sam svesna činjenice kolikom broju ljudi ćemo moći da pomognemo ovom besplatnom aplikacijom - otkrila je Lana za Kurir.
Od preduzetnice do savetnice
Od čišćenja kancelarija drugim preduzetnicima, došla je do toga da sama drži predavanja na temu biznisa u Nemačkoj.
- Kroz moje preduzetničko iskustvo i konstantnu edukaciju na tom području sam došla i do toga da sam učestvovala kao predavač i na Prvoj finansijskoj konferenciji u Minhenu u organizaciji Horbach Expats, gde sam zajedno s koleginicama održala predavanje na temu ''Moj posao u Nemačkoj, od ideje do realizacije''. To je za mene svakako bilo ogromno iskustvo da s 26 godina držim predavanja na konferencijama, a samo 3 godine ranije sam čistila kancelarije drugim preduzetnicima i maštala o tome kako ću i ja biti preduzetnica jednog dana.
Nakon te konferencije usledile su i druge, pozivi su neprestano dolazili pa je tako odlučila da krene da daje savete Balkancima koji žele da otvore svoj posao u Nemačkoj jer je videla da većina ljudi ne zna ni koji im je prvi korak.
- Tako da sam odlučila da se iz pekare usmerim više na onlajn biznis, te uz savetovanja i edukacije radim još i na web shopu koji sam pokrenula zajedno s dečkom, Debalk-Balkan merch shop, gde prodajemo razne proizvode za dijasporu. Rekla bih kako sve ovo ne bi bilo moguće bez stalne podrške mog dečka koji je u svemu ovome uz mene, i koji, kako bi on rekao, ''ostavi kičmu'' u pekari kako bih ja mogla da radim druge poslove i bavim se drugim firmama koje mi predstavljaju veliko zadovoljstvo, jer svi ovi projekti iziskuju jako puno sastanaka, dogovora, pregovora, koje ne bi stigla da nema njega kao moje stalne podrške - priča Lana.
Na kraju ove naše priče je imala i jednu poruku za sve koji se možda dvoume da li da se upuste u ovako nešto.
- Na kraju bih poručila svima, i onima koji veruju u moju priču i podržavaju me, a i onima koji ne veruju, da se dobro dobrim vraća i da sam sigurna da mi je trenutno dobro u životu i da mi se mnoga vrata otvaraju jer sam godinama pomagala svima bezuslovno, i uvek sam se vodila time da će Bog nagraditi moj trud. Čak i u situacijama u kojima sam mislila da neću uspeti, Bog me odveo na pravi put jer sam sve na svom putu radila pošteno i borila se svaki dan iznova. Želja mi je da budem primer drugima, da bez znanja jezika, bez ikakve podrške, bez članske karte, bez bogatih roditelja ili partnera, svi možemo uspeti u životu ako radimo na sebi i ako gledamo svoj život i kako da pomognemo drugima. I ne, ja nisam samo ''imala sreće'' i bila ''rođena pod srećnom zvezdom'', ja sam svoju sreću sama stvorila i zaradila, a to može apsolutno svako od nas", poručila je Lana za Kurir.
(Kurir.rs/Ivana Radojčić)
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
KOLIKO KOŠTA OSTAVINSKI POSTUPAK: Najniža tarifa je 30 €, ali nekad je i 20 puta skuplja! Evo od čega zavisi, ovo je računica u dinar