U PARIZ DOŠLA IZ SELA KOD PARAĆINA, 22 GODINE KASNIJE VRAĆA SE U SRBIJU Evo zašto! Pošto stan, pošto hrana i računi na ovu platu

Radi u Lidlu, u jednom od pariskih predgrađa gde živi i puno naših, a već je od Francuza zatražila i dobila premeštaj u Lidlov supermarket u Paraćinu ili Ćupriji

Presudna uloga novca je možda kod mlađih ljudi a kad čovek zagazi u neke ozbiljne godine, više od novca mu je potreban mir i da bude okružen ljudima koji mu prijaju, piše sajt Svi Srbi u Parizu, koji već godinama okuplja naše ljude koji žive i rade u Francuskoj.

S.M. je 2001. godine došla u Francusku u 22. godini života. U istoj godini je dobila i svog sina. Krenula je trbuhom za kruhom, posle godina ratova koje su zahvatile Balkan, devedesetih prošlog veka. Teška situacija u Srbiji je primorala na ovakav korak. Nije bilo lako u početku, godine prilagođavanja svemu što je strano. Počev od jezika, svakodnevnih navika pa sve do navikavanja na velegrad.

Ona je došla u Pariz iz jednog sela pored Paraćina. Godine su prolazile, a ona je živela ko i većina naših. Radila je i uživala u plodovima svog rada tokom godine da bi odmor leti koristila da ode do svog zavičaja gde se samo tamo oseća svoj na svome. A ne kaže se džabe da se čovek može da promeni mnogo kuća u životu ali se samo jednoj vraća.

Poslednjih godina je trend da se naši ljudi vraćaju definitivno u Srbiju. I to je činjenica. Ovu odluku je donela i S.M. Pre nekoliko godina ona se zaposlila u čuvenom lancu prodavnica „Lidl“ u jednom od pariskih predgrađa gde živi veliki broj naših ljudi ali i oni poreklom vanevropskog kontinenta. Svakodnevni rad i stres na poslu doveli su je na razmišljanje da se vrati u Srbiju. Ali S.M. to priprema planski. Evo i kako.

U Srbiji u Lidlu obični radnik ima platu 70.000 dinara a šef kase 90.000. Tamo sam svoj na svome. Imam svoj dom, svoju rodbinu, svoje prijatelje i kako sam videla letos, mnogo je manje stresa na poslu nego ovde. Čak i kad odbijem sve troškove, u Srbiji može i nešto da mi ostane. Čekam samo decembar mesec, pa kada produžim papire na deset godina krenuću sa realizacijom mog plana. Ne želim da izgubim papire jer imam 15 godina radnog staža u Francuskoj“.

S.M. je zahvalna Francuskoj za sve što joj je pružila. Ali kako kaže, vremena su se malo izmenila i Srbija nije više ista Srbija kao pre 20 godina a i Francuska nije ista Francuska kao pre 20 godina.

Kurir.rs/Svi Srbi u Parizu