"Došla sam ovde pre 33 godine. Mislila sam da me čeka sve... Ali su me prevarili".
Tim rečima počinje priču Cvijeta C. (60), bivša atletičarka koja je krenula za Austriju, i tamo ostala tri decenije. Kako kaže, sasvim slučajno.
Ona je u jednom bečkom kafiću, gde svakodnevno gosti naše ljude, a sada čeka i penziju, za Telegraf otkrila detalje gastarbajterskog života u inostranstvu.
- Došla sam ovde pre 33 godine. Imala sam muža, bili smo jako poznati u atletci imamo i mnogo osvojenih nagrada, svi pehari skoro su ove u kafani. Bilo nam je obećano sve, imali smo nešto novca, a onda ga je ponestalo. Sva ta obećanja, pala su u vodu i mi smo ostali da se borimo sami. Prala sam najgore sudove, čistila toalete i sve najgore poslove radila. Imam dvoje dece, sin je u Švajcarskoj a ćerka mi je ovde, radi u školi - priča Cvijeta.
Nije ni slutila da će nakon toliko godina, uspeti da se ostvari u inostranstvu i postane, sam svoj gazda.
Cvijeta godinama živi u Beču i najviše želi da se vrati u Srbiju
- Godine su prolazile, radila sam mnogo, odricala se svega, a onda sam uspela da otvorim ovu kafanu u kojoj sada čekam svoju penziju. Ne mogu da kažem da je bilo lako, bilo je jako teško i ljudi misle da ovde cveta cveće, ali zaista nije tako. Ovde se puno radi, svi jure novac i materijalne stvari, a najbitnija je porodica. Ostala sam bez muža, znala sam da moram da nastavim dalje, tako je i bilo. Izvela sam decu na pravi put, a sada planiram da uživam u minulom radu, valjda sam zaslužila nakon toliko godina mučenja i odricanja - priča nam Cvijeta.
Kako ističe, da može, vratila bi se sutra u Srbiju.
- Ja bih se sutra vratila u Srbiju, tamo je najlepše i smatram da svako ko želi ovde da dođe, mora da zna da situacija nije kao pre, nekada, pre dve deceije je bilo lakše i lepše, sada je to druga priča. Kod nas je najlepše, zaista tako mislim. Naši ljudi imaju ono što niko nema - ljudskost - priča i dodaje:
- Ovde ima sjajnih ljudi, ne mogu da kažem, lagala bih da kažem suprotno, ali kao i svuda, svakakvih nas ima - ističe Cvijeta.
Danas, kada je ostvarena žena i majka, za naše ljude ima posebnu poruku.
- Nemojte ići iz Srbije, najlepša je i tamo je najbolje. Da mogu sutra bih se vratila, ali su mi deca ovde i moram da budem tu, ali često idem u Srbiju. Imamo ovde prijatelje, to mi je super i naši ljudi dolaze stalno u lkal, pa pričamo na našem jeziku, to zataška svu nostalgiju - zaključuje Cvijeta.
Kurir.rs/Telegraf
NE PROPUSTITE
