KRUPANJ - "U vremenu u kojem živimo sela su ostala prazna a gradovi prepuni. Ivana i Miloš Stakić napustili su Beograd u kom su živeli i radili 7 godina i sa troje dece vratili se u rodni Tomanj, u svoju Rađevinu, na pradedovsko ognjište i tu počeli novi-stari život..."
Tako su pre skoro pet godina Dobrivoje i Dobrila Pantelić zabeležili kamerom obilazeći svoju Rađevinu i beležeći ne samo njene običaje nego i priče ljudi koji su najlepši ukras krupanjskog kraja. Pantelići to neumorno rade sabirajući sve lepo iz Rađevine za buduće naraštaje, da ostane snimljeno i zabeleženo za buduća pokolenja, da se prošlost ne zaboravi.
"Prezadovoljni su, to im se vidi na licu i osmehu koji je uvek prisutan dok pričaju o svom radu u svom selu. Gaje ovce, kokoške i svinje. Ovaca imaju 18 i to one stare srpske sorte koje je gajio i Milošev "djed i prandjed". Uzgajaju domaću jagodu i malinu na više hektara... U svom dvorištu koje je u stilu stare Srbije, imaju izvor na koji su posebno ponosni. Miloš kaže da je zbog ovog izvora njegov prandjed saselio domaćinstvo koje je bilo negde na vrh sela ispod Tomanjske planine. Sa njega piju vodu koja je izuzetnog kvaliteta a zato imaju i potvrdu Zavoda za zaštitu zdravlja iz Šapca koje je vršilo analizu vode."
Mlada gazdarica Ivana, doterana, tad plavokosa, a sad crnokosa, obučena je kao i svaka gradska devojka, na noktima crveni lak, na njemu cirkoni - a vredna i u štali i na njivi.
Ponosna je majka tri devojčice, supruga svom Milošu i snajka svojoj svekrvi, majka Radi, s kojom živi pod istim krovom. Slažu se, kažu, ko majka i ćerka, pomažu jedna drugoj i u kući, i u kujni, oko dece, ali i u bašti i štali.
Ivana je pred kamerama sa suprugom ispričala da su se upoznali i zavoleli u svom rodnom kraju - Rađevini, uzeli se i pošli za Beograd u kom su živeli i radili punih sedam godina. Tamo su izrodili i tri ćerkice.
Ali, veli Ivana, stalno je postojala ta neka praznina, čežnja za rodnim krajem i slobodom, travom, izvorom, za onim čega u Beogradu nema. Imali su dobre poslove i plate, snašli se, ali im se u gradu nije dopalo - jednostavno nije išlo.
Tako su i odlučili da se iz Beograda sa decom vrate u selo, na Miloševu dedovinu jer bi tako imali više vremena za svoju decu, za druženje s njima, što im je u Beogradu vazda nedostajalo zbog žurbe, strke, posla, obdaništa....
Rešili su da se posvete poljoprivredi, napune štalu, rade baštu, a plodne hektare zarumene crvenim srpskim zlatom - malinjacima.
Kako su sanjali, tako su i dosanjali. Sad su, kaže Ivana, gazde. Svoj na svome, gazde sami sebi, oni koji odlučuju ne samo šta će tog dana da rade, nego i koliko i nema ko da im šefuje.
Mlada gazdarica kuće kaže, da se odmah razumemo, i da život na selu nije lak, naprotiv. Ima mnogo da se radi, uvek, ali kad si svoj gazda sve je mnogo drugačije, a ima i više vremena za decu.
NE PROPUSTITE
U svakodnevnom poslu sinu i snaji pomaže Miloševa majka Rada koja je puna sreće što su joj se deca vratila u selo.
Šta rade i kako žive sada
Upravo sada, pet godina posle razgovora na video-snimku, na Miloševom Fejsbuk profilu može se videti da im dečica rastu a imanje samo napreduje! Nema tu selfija i poziranja, ali ima pregršt fotografija džakova punih krompira, i gajbica prepunih jagoda, malina, paradajza, višanja, zatim rasada spremnog za prodaju, plastenika, štale pune ovčica, nove mašine - traktora...
Kurir.rs/Youtube Običaji Rađevine/Dobrivoje i Dobrila Pantelić/Povratak na selo
NE PROPUSTITE
