U želji da maksimalno iskoriste prostor u svom stanu mnogi odluče da potraže pomoć stolara. To zadovoljstvo često je bar za trećinu skuplje od kupovine gotovog plakara, stola ili kreveta, ali to nije jedina muka koja ih zadesi. Dobrog stolara u Beogradu i drugim većim gradovima u Srbiji gotovo je nemoguće naći. Oni kojima se posreći moraju često dobrano da čekaju kako bi došli na red, pošto je njihova lista čekanja dugačka.
Stolari deo za ruke naplaćuju u zavisnosti od materijala za koji ste se odlučili za izradu. Većina majstora uzima 30-50% od vrednosti materijala. Pored te cene majstori ili stolarske kuće najčešće naplaćuju i izradu kuhinje odnosno nacrt u 3D ili 5D verziji u nekom od poznatih programa za dizajniranje, kao što je AutoCad gde ćete unapred videti kako će kuhinja izgledati na kraju i kako će se uklopiti u ostatak doma.
Dobar stolar mesečno zaradi i do 2.300 evra, ali kao i mnogih drugih zanatlija na tržištu ih gotovo uopšte nema. Pred svaku građevinsku sezonu poslodavcima nedostaju, pored ostalih, i stolari i dok statistika pokazuje da radnika ima, poslodavci tvrde da ih je teško naći.
OTIŠLI U INOSTRANSTVO
Prema dostupnim podacima, u Srbiji dobri majstori, među kojima su i stolari, mogu da zarade od 1.500 do 2.300 evra mesečno, a u inostranstvu najmanje duplo. To je glavi razlog što se najveći broj pravih majstora odavno iselio uglavnom u zemlje Zapadne Evrope iako i zemlje u okruženju postaju sve atraktivnije.
Stolari, polako ali sigurno, postaju deficitarni. U odeljenjima koja su nekada imala 30 učenika, sada se upisuje upola manje, dok su neke škole trajno prestale da školuju ovaj kadar.To potvrđuje i Zorica Djoković, direktorka beogradske srednje tehničke škole "Drvoart" koja školuje ove zanatlije:
- Poslednje dve godine je situacija jako loša imali smo jedva po 15 učenika, odnosno taman toliko da možemo da formiramo odeljenje.
U MODI SU SADA RESTAURATORI
Na tržištu su umesto stolara sada modernija neka slična zanimanja, poput restauratora, majstora za umetničku stolariju i restauraciju antikviteta, jer kako mnogi tvrde, nov i jeftin nameštaj može sebi da priušti skoro svako, ali je pitanje koliko će trajati. Oni starinskom nameštaju daju osvežen izgled i sjaj.
- Dešavalo se da nam se upiše učenik, vidimo da je izuzetno motivisan, a onda sutradan dođe majka i ispiše ga - priča direktorka. - Obrazloženje je: "Kada završi vašu školu, moraće da radi!". Bilo je i situacija da JKP Gradski vodovod traži učenika sa preporukom za praksu u njihovom preduzeću, ali za to moramo da tražimo saglasnost roditelja. Kada ih pitamo, oni odbiju, jer ne žele da im se dete po završetku školovanja automatski zaposli kod njih. Zamislite! A, jasno je svima da je to javno preduzeće koje ne može da propadne.
U prvom razredu na smeru za stolara trenutno je upisano svega šest učenika, u drugom ih je 15, a u trećem je celo, ali kombinovano odeljenje stolara i tapetara.
- Roditelji danas ne žele da im deca budu zanatlije. Nekada su i plate bile manje, pa ih je bilo više, a sada sa velikom zaradom neće. Mislim da imaju i pogrešnu sliku o stolarima. Vide nekog Đepeta, u piljevini, a oni sada rade na savremen način, na kompjuterima.
POSLE PANDEMIJE JOŠ GORE
Zorica Djoković navodi da je "Drvoart" 1996. imao tri puna odeljenja stolara i više od 40 tapetara u generaciji:
- Problemi počinju 2014. kada nismo uspeli da formiramo odeljenje, jer su se prijavila svega tri učenika.Situacija se malo poboljšala kada je uveden prag znanja od 50 poena, pa su se posle osnovne škole mnogi odlučivali da krenu na zanat. Međutim, posle pandemije imamo ozbiljan problem. Nedavno je i Privredna komora Srbije otvorila vrata kada su se predstavile sve škole, ali i firme zainteresovane za dualno obraovanje. Možda će se posle ovoga neki probuditi.
Po završetku osnovne škole budući stolari mogu da nastave trogodišnje školovanje u srednjim stručnim školama, a ukoliko su to već odrasli ljudi koji žele da promene zanimanje, prekvalifikacija je moguća pod istim uslovima. To znači da posle završenog trogodišnjeg smera, smer za prekvalifikaciju takođe mora da bude trogodišnji.Tu ne mora da bude i kraj školovanju, jer je put ka fakultetskoj diplomi otvoren na Šumarskom fakultetu, gde se može steći diploma Inženjera tehnologije, menadžmenta, projektovanja nameštaja i proizvoda od drveta, a visoko obrazovanje omogućava rad na rukovodećim pozicijama u industriji nameštaja obrade drveta.
kurir.rs/ J. Ž. SKENDERIJA
NE PROPUSTITE
