MARIJA IZ BEOGRADA TRAŽILA U MESARI DA JOJ ISEKU ŠNICLE, OSTALA ŠOKIRANA ODGOVOROM: "Nisam to očekivala, rekla je da nije..."

Da bi pripremile ručak, zaposlene domaćice u mnogim beogradskim naseljima koja nisu u strogom centru grada, ne samo da moraju na vreme da isplaniraju šta će biti na meniju, već bi trebalo i da pre posla porane u obližnji market ili mesaru, kako ne bi ostale bez obroka za svoju porodicu.

Kako navodi naša sugrađanka, problem sa mesarima u njihovom naselju traje jako dugo. Kaže i kada rade uglavnom su to nedovoljno stručni prodavci koji često ne mogu da izađu u susret zahtevima kupaca.

- Nameravala sam da spremam šnicle za ručak i zamolila sam gospođu koja je radila u mesari da mi iseče kilogram šnicli. Njen odgovor me iznenadio, nisam to očekivala. Rekla je da ona nije mesar i da je najbolje da meso isečem sama. Nije želela da mi svojim neveštim radom upropastiti čitav komad mesa - priča Marija.

Nije nepoznato da je majstora za tranžiranje, seckanje i ostalu obradu mesa, u trgovinama i klanicama, sve manje.Nedostaju još mnoga druga zanimanja vezana za prehrambenu industriju poput pekara, mlekara, majstora za delikates. Da je situacija zabrinjavajuća potvrdila nam je Nataša Parezanović, direktorka Hemijsko-prehrambene škole u Beogradu koja je već četvrti mandat na čelu ove obrazovne ustanove:

- Iz godine u godinu je sve katastofalnije što je potpuni apsurd pošto ponuda za posao ima jako puno, plate mesara su velike, ali deca i roditelji smatraju da je to težak zanat. Čak i kada imaju svoje mesare ili klanice retko upisuju baš ovaj smer, jer smatraju da su to naučili ili će uz roditelje.Nekada smo imali po 60 učenika, sada ne možemo da nakupimo ni za polovinu jednog odeljenja. To nije samo u našoj školi, već i u Grockoj, Obrenovcu, Krnjači.

Ona navodi da se upiše svega po par učenika, pa onda muku muče da odeljenja opstanu. Prošle godine je svega šest đaka upisano i to, nažalost, nije tako samo u Beogradu, već cela Srbija ima isti problem.

- Zanat jednostavno umire. Neke škole su ga već ukinule jer nemaju dovoljan broj đaka. Idemo po školama radimo prezentaciju, ali ništa. Slično je i na smeru za pekare. Ne isplati se finansiranje nastavnika, pošto oni nemaju dovoljan fond časova.

Ne pomaže ni dugogodišnja saradnja sa jednim trgovačkim lancima i mesarama. Oni daju stipendije, nude posao odmah po završetku školovanja i opet ništa.

kurir.rs/ J. Ž. SKENDERIJA