Da bi pripremile ručak, zaposlene domaćice u mnogim beogradskim naseljima koja nisu u strogom centru grada, ne samo da moraju na vreme da isplaniraju šta će biti na meniju, već bi trebalo i da pre posla porane u obližnji market ili mesaru, kako ne bi ostale bez obroka za svoju porodicu.
Kako nam je ispričala Marija P. iz naselja Višnjička Banja mesecima unazad u marketu poznatog trgovinskog lanca, ali i i privatnoj mesari, meso je moguće kupiti najkasnije do 16 sati, posle toga niko ga ne prodaje.
- Odeljenje svežeg mesa i delikatesa uopšte ne radi u marketu, pošto kažu nemaju mesara. Već posle 15 sati sve iz frižidera je uklonjeno, a suhomesnati proizvodi pokriveni. Možete da kupite jedino mala pakovanja suhomesnatih proizvoda u crevu. Isto važi i za sir, masline, kačkavalj ... Ovakva situacija traje već nedeljama unazad.
ZAKON NIJE NA STRANI POTROŠAČA
Zakon i podzakonski akti, kažu u Pokretu za zaštitu potrošača, ne idu u korist kupca. Trenutno ne postoji način da se potrošač žali što nema ko da ga usluži u trgovini, jer ga niko neće čuti.
- Pogoršana je zakonska i podzakonska regulativa, pa sada više ne postoji obaveza da trgovac mora da ispoštuje kupca - kažu u UPS. - Zakonska regulativa je takva da se ne propagira korektan odnos prema potrošaču, ali to je tendencija ne samo kod nas nego i u svetu.
Kako navodi naša sugrađanka, problem sa mesarima u njihovom naselju traje jako dugo. Kaže i kada rade uglavnom su to nedovoljno stručni prodavci koji često ne mogu da izađu u susret zahtevima kupaca.
- Nameravala sam da spremam šnicle za ručak i zamolila sam gospođu koja je radila u mesari da mi iseče kilogram šnicli. Njen odgovor me iznenadio, nisam to očekivala. Rekla je da ona nije mesar i da je najbolje da meso isečem sama. Nije želela da mi svojim neveštim radom upropastiti čitav komad mesa - priča Marija.
KASAPINI STIŽU IZ OKOLNIH ZEMALJA
Mesari u Srbiji mesečno zarađuju poput menadžera u firmama i do 120.000 dinara, ali uprkos odličnoj plati, ovaj posao niko ne želi da radi. Zbog toga su domaće kompanije prinuđene da zapošljavaju kasapine iz Makedonije, Bugarske, Bosne i Hercegovine i drugih država regiona.
Nije nepoznato da je majstora za tranžiranje, seckanje i ostalu obradu mesa, u trgovinama i klanicama, sve manje.Nedostaju još mnoga druga zanimanja vezana za prehrambenu industriju poput pekara, mlekara, majstora za delikates. Da je situacija zabrinjavajuća potvrdila nam je Nataša Parezanović, direktorka Hemijsko-prehrambene škole u Beogradu koja je već četvrti mandat na čelu ove obrazovne ustanove:
- Iz godine u godinu je sve katastofalnije što je potpuni apsurd pošto ponuda za posao ima jako puno, plate mesara su velike, ali deca i roditelji smatraju da je to težak zanat. Čak i kada imaju svoje mesare ili klanice retko upisuju baš ovaj smer, jer smatraju da su to naučili ili će uz roditelje.Nekada smo imali po 60 učenika, sada ne možemo da nakupimo ni za polovinu jednog odeljenja. To nije samo u našoj školi, već i u Grockoj, Obrenovcu, Krnjači.
SRBIJA OSTAJE BEZ MESARA
- Strahujemo pred svaki upisni rok.Pre 6-7 godina prijavljivalo se po 25 đaka, ali posle korone ih nema uopšte. Kada sam pre 25 godina došla u ovu školu odeljenja su bila puna, sa po 30 učenika. Oni sada dolaze i kažu da imaju veću platu od mene - priča Parezanović.
Ona navodi da se upiše svega po par učenika, pa onda muku muče da odeljenja opstanu. Prošle godine je svega šest đaka upisano i to, nažalost, nije tako samo u Beogradu, već cela Srbija ima isti problem.
- Zanat jednostavno umire. Neke škole su ga već ukinule jer nemaju dovoljan broj đaka. Idemo po školama radimo prezentaciju, ali ništa. Slično je i na smeru za pekare. Ne isplati se finansiranje nastavnika, pošto oni nemaju dovoljan fond časova.
Ne pomaže ni dugogodišnja saradnja sa jednim trgovačkim lancima i mesarama. Oni daju stipendije, nude posao odmah po završetku školovanja i opet ništa.
kurir.rs/ J. Ž. SKENDERIJA
NE PROPUSTITE
