LJUDI MASOVNO MENJAJU MENADŽERSKI POSAO ZBOG JEDNE STVARI Beže glavom bez obzira od kancelarije za MANJE PARA! Imaju savet za sve

Svaki dan je bio manje-više isti. Pitao sam se da li ću zaista narednih 40 godina provesti za stolom buljeći u kompjuter? Da li je to ono što zaista želim? - ispričao je svoje iskustvo kao jedan računovođa koji sada prodaje sir.

Bankari u prodavnicama sira

Bivši bankari otvaraju prodavnice sira, a stručnjaci za marketing su se zauzeli za trgovinu električnom energijom. U seriji intervjua sa 55 pojedinaca koji su dobro plaćene i više statusne poslove zamenili zanatskim, piše The Conversation, pokazalo se da su zadovoljstvo i karijera koja ih ispunjava važniji od materijalnih resursa ili statusnog prestiža. Istina, ovo drugo su već stekli, pa žele da se okrenu poslovima u kojima vide više smisla, iako su za njih prekvalifikovani. Zahvaljujući diplomama i profesionalnom iskustvu, ovi pojedinci se lako mogu vratiti poslovima za koje su kvalifikovani ako stvari ne idu onako kako su želeli. Gabrijel, bivši računovođa koji sada prodaje sir, ukratko je ispričao svoje iskustvo: „Svaki dan je bio manje-više isti. Pitao sam se da li ću zaista narednih 40 godina provesti za stolom buljeći u kompjuter? Da li je to zaista ono što želim?" Za razliku od kancelarijskih poslova, zanati omogućavaju ljudima da rade na otvorenom, da budu fizički aktivniji. Pojedinci koji su se bavili zanatom opisuju svoju aktivnost kao nešto što im daje „dobar osećaj“. Rezultat zanatskog rada je često opipljiv, što olakšava povezivanje napora sa rezultatom. Ovaj aspekt je u suprotnosti sa osećanjima koja izaziva stari, kancelarijski rad – gubljenje vremena na beskrajne sastanke, nebitne zadatke, teme koje sagovornici opisuju kao „površne“, „veštačke“ ili „apstraktne“. Pored toga, kancelarijski poslovi često uključuju jasnu podelu rada, zbog čega se zaposleni često osećaju kao brojevi. Kao što je pandemija uticala na veliki otkaz, odnosno povećanje dobrovoljnih ostavki mladih širom sveta koji više nisu želeli da žive samo da bi radili, svakako je delimično uticala i na „dovnshifting“ – napuštanje dobro plaćenih poslova kako bi ljudi mogli da rade. rade one u kojima vide veći smisao.

O ovom novom trendu Zvonimir Galić, redovni profesor sa Odseka za psihologiju rada i ergonomiju Filozofskog fakulteta u Zagrebu, kaže da je danas civilizacijski standard, da ljudi rade i uživaju u poslovima koji najbolje odgovaraju njihovim psihološkim potrebama.

- Za ove ljude koji idu u zanimanja ispod svojih kvalifikacija, osnovne potrebe su zadovoljene, imaju novca i važno im je da rade nešto u čemu vide smisao i u čemu vide rezultate svog rada, što ne mogu da urade. korporacije. Kako danas postoji nedostatak radnika u svim segmentima tržišta rada, ljudi mogu da biraju poslove koji im više odgovaraju. Žele da imaju balans između privatnog i poslovnog života. Delimično je ovaj trend pokrenula i pandemija, kao i velika rezignacija kada su ljudi odlučili da više ne mogu da žive ovako – kaže Galić, dodajući da takve zaokrete u karijeri mogu da naprave ljudi koji su stekli kapital i koji počinju da pitaju se koliko to što rade ima smisla i ako imaju balans između privatnog i poslovnog života. Tek kada čovek ima zadovoljene egzistencijalne potrebe i smislene društvene odnose, može, dodaje, da razmišlja o psihološkim potrebama višeg reda, da se razvija i vidi smisao u onome što radi. I u Hrvatskoj ima pojedinaca koji su napustili dobro plaćene poslove, preselili se iz velikih gradova u manja mjesta duž obale, otvorili mala preduzeća ili rade poslove ispod svojih kvalifikacija u kojima više uživaju.

Ovaj trend dolazi i kod nas

- Mislim da će taj trend doći i već dolazi kod nas. Puno komuniciram sa poslodavcima koji imaju problema da pronađu mlade u deficitarnim zanimanjima, kao što su IT radnici, koji traže poslove u kojima će zadovoljiti psihološke potrebe. Ovi mladi ljudi će prihvatiti posao sa manjom platom ako vide da im posao ima smisla. Međutim, ovaj trend će doći i na delove tržišta rada gde smo uporedivi sa EU, gde ljudi mogu sebi da priušte da napuste dobro plaćene poslove i rade u zanatima ili drugim u kojima nalaze više zadovoljstva. Ali tamo gde se ljudi bore za egzistenciju i imaju strašno niske plate, ne mogu sebi da priušte takve izbore. Tek kad imaš pristojnu platu možeš da razmišljaš o ovim drugim stvarima. I ovde se u mnogim delovima zemlje ljudi očajnički „bore” za normalan posao – kaže Galić. Nisu u poziciji Džoel, menadžerke u ljudskim resursima, koja je postala pekar jer je imala osećaj da „uvek duže ostaje na poslu i ništa ne radi“.

Kurir.rs/Večernji list