Stiv Džobs je zaposlene birao "pivskim testom“: Njegova metoda je otkrivala više od CV-ja
Mnogi kandidati za posao dolaze na intervju sa unapred pripremljenim odgovorima, uvežbanim manama i spremnim pitanjima kako bi impresionirali poslodavca. Međutim, suosnivač kompanije Apple, Stiv Džobs, imao je mnogo neobičniji način da odluči koga će zaposliti - takozvani "pivski test“.
Umesto da pokušava da kandidata "uhvati“ trik pitanjima ili da ga ispituje o novom iPhone uređaju, Džobs je želeo da sazna nešto jednostavnije: da li bi zaista uživao da sa tom osobom ode na pivo.
Neformalni razgovori
Stiv Džobs je sa kandidatima često vodio neformalne razgovore, poput šetnji, kako bi proverio da li može da se složi sa njima i van kancelarije. Zapravo,c nije bio vezan za alkohol - suština je bila u tome da li kandidat može dovoljno dugo da odbaci korporativnu glumu i bude osoba sa kojom je prijatno razgovarati i provoditi vreme.
Američki medij AS USA piše da je Džobs kandidate znao da pita, na primer, šta su radili prošlog leta, samo kako bi započeo spontani razgovor. Nije bilo tačnih ili pogrešnih odgovora, ali je verovatno smatrao da nije dobar znak ako je razgovor usiljen, iscrpljujući ili ako ga praktično nema.
Na kraju razgovora, Džobs bi sebi postavio jednostavno pitanje: "Da li bih popio pivo sa ovom osobom? Da li bih mogao opušteno da razgovaram sa njom tokom šetnje?“ Ako bi odgovor bio negativan, to mu je govorilo nešto što biografija kandidata nije mogla da otkrije.
"Pivski test" je ozbiljna strategija
"Pivski test“ nekima može delovati neozbiljno u poređenju sa Myers-Briggs testom ličnosti ili devedesetominutnim intervjuima. Ipak, Džobs je tvrdio da je njegova strategija zapošljavanja sve samo ne površna.
On je 2008. godine u intervjuu za poslovni magazin Fortune rekao da je zapošljavanje najboljih ljudi poput traženja igle u plastu sena i naglasio da taj proces shvata veoma ozbiljno.
Tri godine pre smrti izjavio je da je intervjuisao više od 5.000 ljudi i da sama stručnost kandidata nije dovoljna da ga impresionira. Ipak, smatrao je da postoji granica onoga što može da se sazna tokom jednosatnog razgovora za posao.
Kako je naveo, na kraju se sve svodi na unutrašnji osećaj - kakav utisak osoba ostavlja i kako se ponaša kada se suoči sa problemima, piše Fortune.
Kurir Biznis/Telegraf.rs
