Ova zemlja beleži rekordne prihode od nafte: Kriza na Bliskom istoku njima je donela istorijski izvoz
Geopolitičke krize retko stvaraju dobitnike u klasičnom smislu, ali u energetskom sektoru pravilo je drugačije - poremećaji u snabdevanju gotovo uvek znače rast prihoda za proizvođače. Upravo se to dogodilo sa Norveškom u martu 2026. godine.
Zatvaranje Ormuskog moreuza i eskalacija sukoba na Bliskom istoku izazvali su snažan šok na strani ponude, što je dovelo do naglog skoka cena nafte i rekordnih prihoda za najvećeg evropskog proizvođača energenata (izvan Rusije).
Prema podacima Statističkog zavoda Norveške, vrednost izvoza sirove nafte u martu dostigla je 57,4 milijarde norveških kruna (oko 5,16 milijardi evra). To predstavlja rast od čak 67,9% na godišnjem nivou.
Analitičar Jan Olav Rorhus taj je trend sažeo vrlo jasno:
- Zatvaranje Ormuskog moreuza izazvalo je značajan šok na strani ponude nafte, što je zbog rasta cena dovelo do najveće mesečne vrednosti izvoza nafte koju je Norveška ikada ostvarila - rekao je on.
Drugim rečima, rast nije rezultat većeg obima prodaje, već cene.
Cena nafte kao ključni okidač
Prosečna cena nafte u martu iznosila je: 1.014 kruna po barelu, tj. oko 91 evro, odnosno 107,5 dolara.
Reč je o najvišem mesečnom nivou od septembra 2023. godine, što potvrđuje koliko su tržišta osetljiva na poremećaje u ključnim transportnim tačkama poput Ormuskog moreuza.
Norveški model: Prihod danas, sigurnost sutra
Ono što Norvešku izdvaja od većine proizvođača nije samo nivo prihoda, nego način na koji ih koristi. Prihodi od nafte i gasa sistematski se usmeravaju u državni investicioni fond - najveći takav fond na svetu, sa imovinom od oko 1,86 biliona evra.
Ovaj fond, osnovan početkom 1990-ih, ima jasnu svrhu: da osigura dugoročnu stabilnost i finansiranje države blagostanja u trenutku kada prihodi od fosilnih goriva počnu da opadaju. To je primer upravljanja resursima koji ide dalje od kratkoročnih ciklusa.
Energetska napetost prelazi u politički prostor
Rast norveškog izvoza nije prošao nezapaženo ni izvan Evrope. Donald Tramp javno je kritikovao Ujedinjeno Kraljevstvo zbog, kako tvrdi, nedovoljnog iskorišćavanja naftnih resursa u Severnom moru.
- Evropi očajnički trebaju energenti, a Ujedinjeno Kraljevstvo odbija da aktivira naftu iz Severnog mora, koje je jedno od najvećih nalazišta na svetu. Tragično! Aberdin bi trebalo da bude pun aktivnosti. Norveška prodaje naftu iz Severnog mora Ujedinjenom Kraljevstvu po dvostruko višoj ceni. Zarađuju bogatstvo - izjavio je Tramp.
Ova izjava otkriva širu dimenziju problema, energija ponovo postaje geopolitičko pitanje prvog reda.
EU upozorava: Zabrane izvoza mogu pogoršati krizu
Istovremeno, Evropska komisija poziva države članice da se uzdrže od ograničavanja izvoza nafte i goriva unutar EU. Razlog je jednostavan: takve mere mogu dodatno destabilizovati tržište i ugroziti snabdevanje rafinerija.
Uprkos upozorenjima, neke zemlje su već reagovale: Mađarska je početkom marta zabranila izvoz nafte, a Slovačka je uvela više cene goriva za vozila sa stranim registracijama.
Iz Brisela poručuju da takvi potezi narušavaju jedinstveno tržište i mogu imati domino-efekat na cene i snabdevanje.
Energija ponovo definiše ekonomske odnose
Norveški primer Jonas Gar Stjore jasno pokazuje kako se u kriznim vremenima redistribuira ekonomska moć. Zemlje koje kontrolišu resurse, profitiraju. Zemlje koje zavise od uvoza, preuzimaju rizik. A ključna razlika nije samo u prihodima, nego u strategiji. Dok neki reaguju ad hok merama poput zabrana izvoza, Norveška koristi ovakve cikluse za dugoročno jačanje fiskalne stabilnosti. U svetu u kojem cena nafte ponovo postaje dominantna varijabla, takav pristup više nije izuzetak nego standard kojem će morati da se prilagode i drugi.
Biznis Kurir/Telegraf
