Banke razmatraju povećanje kamata: Evo šta to znači za građane koji su zaduženi, a šta za ekonomiju
Centralne banke razmatraju da li da povećaju kamatne stope u borbi protiv inflacije, ali to će uraditi samo ako ustanove da će nagli rast troškova energije izazvan ratom u Iranu uticati na druge cene.
Kreatori monetarne politike možda pokušavaju nemoguće: da u realnom vremenu uđu u psihu poslovnih rukovodilaca, sindikata i običnih domaćinstava kako bi razumeli kako se snalaze sa svojim finansijama tokom još jednog energetskog šoka.
Međutim, problem je u tome što je merenje takvih parametara veoma teško.
Iako centralne banke imaju na raspolaganju mnoštvo anketa, merača i indikatora, svi oni imaju "slepe tačke", ako ne i potpune nedostatke.
Od pandemije kovida, ove finansijske institucije su razvile nove alate za popunjavanje praznina u podacima o kretanju inflacije, ali merenje očekivanja ostaje više umetnost nego egzaktna nauka.
To bi moglo da podigne lestvicu za povećanje kamatnih stopa, jer su kreatori monetarnih politika oprezni prema odlukama donetim po intuiciji i obično više vole da sačekaju više dokaza kako bi smanjili rizik od greške.
Primera radi, rukovodeći ljudi u Banci Kanade priznali su da globalna neizvesnost znači da će "morati više nego obično da se oslanjaju na procenu“ kako bi isplanirali putanju ekonomije, navodi se u zapisniku sa sastanka od 18. marta na kojem je zadržana kamatna stopa na istom nivou.
Predsednik američke banke Federalne rezerve za Ričmond, Tom Barkin, navodi da pokušava da "pronikne do onih koji određuju cene i ustanovi kako oni to vide".
- Pokušavam da procenim njihovo poverenje u moć određivanja cena - rekao je on.
Naglasio je da bi povećanje kamatnih stopa moglo da usledi kada bi se očekivanja o inflaciji počela da se menjaju.
- Nemam osećaj da je još uvek to tako - istakao je Barkin.
Biznis Kurir/Telegraf
