Posledice zatvaranja Ormuskog moreuza trajaće mesecima: Logistrički haos tek sledi, crne slutnje i upozorenja

Zatvaranje Ormuskog moreuza,  jednog od najvažnijih pomorskih pravaca na svetu, moglo bi trajno da promeni način na koji funkcioniše brodarska industrija. Blokada moreuza je zaustavila protok ogromnog dela energenata koji pokreću globalnu ekonomiju.

- Kada se rat zvanično završi i bombardovanje prestane, to ne znači da je rat gotov za logistiku, jer tada zapravo počinje pravi posao - rekao je Nils Haupt iz nemačkog brodarskog giganta Hapag-Lloyd.

- Videćemo stotine brodova koji će želeti da uplove u ključne luke u Persijskom zalivu. Mnogo kontejnera ide ka tom regionu i videćemo poremećaje u lancima snabdevanja ka i iz Persijskog zaliva - dodao je.

Prema podacima Međunarodne pomorske organizacije, trenutno je oko 2.000 brodova blokirano u regionu zbog delimične iranske blokade moreuza, koja dozvoljava prolaz samo plovilima iz "prijateljskih“ zemalja.

 Oko 400 brodova nalazi se u Omanskom zalivu gde praktično čekaju signal za ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. U međuvremenu, deo flote je preusmeren ka Sueckom kanalu ili na znatno dužom rutom oko Rta dobre nade, kako bi roba stigla do Azije i Evrope. Isporuke nafte iz Saudijske Arabije sada se odvijaju preko Crvenog mora, zaobilazeći moreuz.

Meseci za oporavak

Sven Ringbaken, direktor Norveškog udruženja brodovlasnika za ratne rizike ističe da će, čak i kada logistički sistemi rade punim kapacitetom, biti potrebno vreme da se raščisti nagomilana količina nafte, gasa i druge robe.

- Kratak odgovor je da će biti potrebni meseci da se lanci snabdevanja vrate u normalu zbog nagomilanog zaostatka - rekao je on i upozorio na dodatne probleme:

-Proizvodne linije za mnoge proizvode morale su da stanu zbog nedostatka skladišnog prostora. Tome treba dodati i štetu na proizvodnim postrojenjima i lučkoj infrastrukturi, što dodatno smanjuje efikasnost kada se moreuz ponovo otvori.

Teška šteta i globalne posledice

Prema podacima Međunarodna agencija za energiju, više od 40 energetskih postrojenja u regionu Bliskog istoka je teško ili veoma teško oštećeno, dok su kompanije poput Katar Enerdži, Kuvajt petrolimu kompani i Bapco enerdžajs proglasile višu silu zbog prekida proizvodnje.

Blokada moreuza, koju je Iran pokrenuo kao odgovor na američko-izraelske napade započete 28. februara, poremetila je oko 20 odsto svetskih isporuka sirove nafte i tečnog prirodnog gasa, što je dovelo do rasta cena energije širom sveta.

Osim toga, zaustavljen je i izvoz velikih količina petrohemikalija, đubriva i sirovina za proizvodnju plastike.

Dugoročne promene u industriji

Kako upozorava SV Anchan iz Safesea, ova kriza otvara i ozbiljna dugoročna pitanja o tome kako će brodarske kompanije ubuduće poslovati i upravljati rizicima.

U međuvremenu, Međunarodna pomorska organizacija potvrdila je najmanje 18 napada na brodove u Zalivu od početka sukoba, uključujući incident od 11. marta kada se naftni tanker sudario sa dve bespilotne letelice, pri čemu je jedan član posade izgubio život.

Sve ukazuje na to da, čak i kada oružje utihne, pravi izazovi za svetsku trgovinu tek počinju.

Biznis Kurir/Seebiz.eu