Više od 50 milijardi dolara šteta za samo mesec dana: Poražavajuće brojke i ogromni gubici rata na Bliskom istoku
Kriza na Bliskom istoku i ograničenje prolaska kroz Ormuski moreuz već su naneli ogromnu finansijsku štetu državama Perzijskog zaliva i to više od 50 milijardi dolara, pokazuje analiza istraživačkog centra za energetiku TESPAM iz Ankare, a prenosi turska novinska agencija Anadolija.
U periodu od 27. februara do 30. marta, izvoz nafte ključnih proizvođača - Irana, Iraka, Kuvajta, Saudijske Arabije, Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina pao je za čak 36,4 odsto, odnosno na 7,833 miliona barela dnevno. Pre izbijanja sukoba ove zemlje su zajedno izvozile više od 12,3 miliona barela dnevno.
Zbog naglog pada izvoza, zemlje regiona već su izgubile više od 15 milijardi dolara prihoda samo od nafte. Međutim, ukupna šteta je mnogo veća posebno kada se uračunaju poremećaji u sektoru tečnog prirodnog gasa, gubici u pomorskom saobraćaju, kao i oštećenja energetske infrastrukture i problemi u drugim granama privrede, tako da gubici premašuju 50 milijardi dolara.
Kriza nije pogodila samo energetiku. Sukobi su usporili čitavu ekonomsku aktivnost u regionu od proizvodnje i logistike do trgovine, finansijskog sektora i turizma.
- Najveći gubitnici u ovoj krizi su izvoznici iz Perzijskog zaliva, azijski uvoznici nafte i LNG-a, tankerske kompanije i zemlje koje zavise od trgovine kroz Ormuski moreuz - naveo je direktor TESPAM-a Oguzhan Akjener.
Istovremeno, globalni energetski tokovi počeli su da se preusmeravaju. Na značaju dobijaju nafta iz centralne Azije, gas iz istočnog Mediterana, afrička proizvodnja, kao i američki izvoz LNG-a.
- Drugim rečima, globalni energetski sistem sve se više cepa i deli - zaključio je Akjener.
Situaciju dodatno komplikuje činjenica da je Iran, nakon američko-izraelskih napada, preuzeo kontrolu nad Ormuskim moreuzom i ograničio prolaz brodovima povezanim sa SAD, Izraelom i njihovim saveznicima.
Ipak, iranske vlasti tvrde da prolaz nije potpuno zatvoren. Kako je izjavio ministar spoljnih poslova Abas Arakči, prolaz je omogućen brodovima i tankerima prijateljskih zemalja kao što su Kina, Rusija, Indija, Irak i Pakistan.
Kriza je posebno pogodila Irak, koji je pre napada na Iran izvozio oko 3,4 miliona barela nafte dnevno, a prihodi od nafte čine čak 90 odsto državnog budžeta.
Biznis Kurir/Seebiz.eu
