Svet na ivici energetskog kolapsa: Ni jedna zemlja neće ostati pošteđena ako se kriza nastavi u ovom smeru
Globalna energetska kriza izazvana ratom u Iranu jednaka je kombinaciji dva naftna šoka iz 1970-ih i posledica ruske invazije na Ukrajinu, upozorio je čelnik Međunarodne agencije za energiju (IEA).
Fatih Birol, izvršni direktor IEA-e, upozorio je da bi posledice rata u Iranu mogle biti dodatno pogoršane u "vitalnim arterijama globalne ekonomije“, uključujući petrokemiju, veštačka đubriva, sumpor i tečni helijum, ključna sirovina za proizvodnju naprednih poluprovodnika.
Govoreći u Nacionalnom pres klubu Australije u Kanberiju, Birol je izjavio da svetski čelnici na početku nisu pravilno shvatili dubinu problema na energetskim tržištima koje su izazvale američka i izraelska bombardovanja u Iranu te zatvaranje strateškog Ormuskog moreuza.
40 energetskih postrojenja teško ili vrlo teško oštećeno
Ova situacija je dovela do apela IEA koji su pozvali na mere štednje poput povećanja broja zaposlenih koji rade od kuće, privremenog snižavanja ograničenja brzine na auto - putevima i smanjenja vazdušnog saobraćaja.
Birol je upozorilo da je najmanje 40 energetskih postrojenja u regiji Perzijskog zaljeva teško ili vrlo teško oštećeno, pa čak ni kad bi se rat dana završio ne bi moglo da dođe do brzog energetskog oporavka.
Birol je istakao da je u dvema krizama 1973. i 1979. svakodnevno bilo izgubljeno oko 5 miliona barela nafte, dok je ruska invazija na Ukrajinu 2022. uklonila sa međunarodnih tržišta oko 75 milijardi kubičnih metara gasa.
Međutim, to je ništa spram sadašnje krize koja je počela bombardovanjem Teherana 28. februara i zbog ovog rata već se beleži gubitak od 11 miliona barela nafte dnevno i oko 140 milijardi kubičnih metara gasa. Uoči sastanak sa australskim premijerom Anthonijem Albaneseom, Birol je novinarima poručio:
- Ova kriza, u sadašnjim okolnostima, zapravo su dve naftne krize i jedna gasna kriza spojene u jednu.
Otvaranje Ormuskog moreuza
Birol je 11. marta nadgledao puštanje 400 miliona barela nafte iz strateških rezervi, što je bila najveća hitna mera u istoriji agencija.
Početkom 2026. godine na svetskim tržištima nafte postojao je višak, bez napada na brodove u Ormuskom moreuzuz kroz koji prolazi oko 20 posto svetske potrebe za naftom izazvali su nestašice i veliku zabrinutost širom sveta.
Tokom vikenda predsednik SAD Donald Tramp dao je Iranu ultimatum i 48 sati vremena da da ponovo otvori moreuz za plovidbu tankera upozorivši Teheran da će se, ako ne postupe tako, suočiti sa uništenjem svoje energetske infrastrukture. Taj rok isteče kasno večeras.
Kao odgovor na Trampovu pretnju, iranska vojska je poručila da će gađati energetsku infrastrukturu te postrojenja za desalinizaciju "koja pripadaju SAD-u i režimu u regiji“.
Birol naglašava da je zatvaranje Ormuskog moreuza teško pogodilo azijsko-pacifičku regiju.
- Najvažnije pojedinačno rešenje ovog problema je ponovno otvaranje moreuza - rekao je Birol.
On je razgovarao sa svetskim čelnicima u Aziji, Evropi i Severnoj Americi o još jednom mogućem puštanju hitnih zaliha nafte, napominjući da je početni potez obuhvatio samo 20 posto ukupnih zaliha.
- Ako bude potrebno, možemo plasirati još nafte na tržište, i sirove nafte i derivata. Puštanje naših zaliha pomoći će smiriti tržišta, ali to nije rešenje. Može se samo kratkoročno utivati na ekonomiju - naveo je.
On nije želeo da otkrije kada bi moglo da dođe do novog puštanja rezervi, ali je istakao da se prati sitaiacija na tržištu i da će od toga zavisiti da li će i kada doći do puštanja nove rezeve sirove nafte iz strateških zaliha.
Promenjene u snabdevanju dizelom i avio gorivom već se osećaju u Evropi, ali će se nada da će pomoći povećana proizvodnja nafte u Kanadi i Meksiku.
- Mislim da nijedna zemlja neće biti otporna na efekte ove krize ako se sukob sa Iranom nastavi u ovom smeru - poručio je Fatih Birol, izvršni direktor IEA-e.
Biznis Kurir/Seebiz.eu
