Grade kuće na grobovima, nekad i ne iskopavaju tela: U ovoj zemlji naselja "gutaju" mrtve, rešenje se ne nazire

Najveći grad Burundija raste tolikom brzinom da se kuće podižu tamo gde su nekada bile grobnice - ponekad i bez premeštanja tela, koja ostaju zakopana ispod temelja. Beršmans Nјandvi, koji kopa grobove, izrađuje nadgrobne spomenike i organizuje sahrane, stoji sa strane skrštenih ruku. "Uskoro će sve ovo biti kuće", kaže gledajući u preostali deo groblja.

To Burundi čini ekstremnim primerom kako brzi rast stanovništva menja afrička društva. Afrika danas ima deset puta više stanovnika nego pre jednog veka. Područja poput delte Nigera, etiopskih visoravni i regiona oko Velikih jezera - od Kenije do Konga - postaju sve gušće naseljena, zahvaljujući obilnim kišama i blažoj klimi.

Ljudi bez gradova

Velika gustina naseljenosti ne znači nužno urbanizaciju. Većina stanovnika Burundija i dalje živi na brdima, gde na strmim padinama uzgajaju banane, manioku i pasulj. Kukuruz je posađen gotovo na svakom slobodnom parčetu zemlje. Iako se zemlja smatra izrazito ruralnom, istraživački projekat Africapolis procenjuje da već 78 odsto stanovništva živi u urbanim područjima – prema kriterijumu da naselje ima više od 10.000 ljudi na malom prostoru. Do 2050. godine, veliki deo Burundija mogao bi da se pretvori u neprekinutu aglomeraciju – ni selo, ni grad.

Glad i iscrpljena zemlja

Ključno pitanje je kako proizvesti dovoljno hrane. Dok optimisti veruju da će nestašica zemlje podstaći inovacije u poljoprivredi, realnost je mnogo surovija. Zemlja je iscrpljena, polja se više ne ostavljaju da „odmore“, a prinosi stagniraju. Prema podacima Svetskog programa za hranu UN, udeo domaćinstava nesigurnih u snabdevanju hranom porastao je sa 28 odsto 2008. na 41 odsto u 2023. godini. Polovina dece pati od usporenog rasta.

Većina poljoprivrednika raspolaže sa manje od četvrtine hektara zemlje - premalo da bi prehrani porodicu. Do 2050. godine biće još deset miliona usta više. Bez brzog pada nataliteta, pritisak će biti neizdrživ.

Društvo pod tenzijom

Kako zemlje ima sve manje, rastu sukobi među članovima porodica, komšijama i generacijama. Sudovi su zatrpani sporovima oko imovine, a svakodnevni život postaje sve skuplji i komercijalizovaniji. Mnogi mladi odlaze u inostranstvo - na farme u Tanzaniji, u gradove istočne Afrike ili kao radnici u zemlje Persijskog zaliva.

Nekada se verovalo da bi burundijski kralj umro kad bi ugledao jezero Tanganjiku. Danas se ljudi masovno spuštaju ka Budžumburi, gradu na njegovoj obali. Naseljavaju se na rubovima grada, među ciglanama i stovarištima drva, gde se zvuk testera meša sa blejanjem koza.

U povoljnim uslovima, energija mladih može biti motor razvoja. Ali u Burundiju strah od prenapučenosti stalno je prisutan – kao tihi šum u pozadini - u regionu koji već decenijama živi na ivici nestabilnosti. Dok pored vojne kontrolne tačke niče novi kukuruz, zemlja pokušava da prehrani sebe - čak i ako to znači gradnju kuća preko grobova.

Biznis Kurir/Jutarnji