Direktor Envidije ličnost godine Fajnenšel tajmsa: Džensen Huang, vlasnik najvrednije kompanije na svetu i čovek koga zove čak i Tramp

Kad je prošlog februara izvršni direktor kompanije "Envidija" (Nvidia) Džensen Huang (Jensen Huang) slavio svoj rođendan sa suprugom kod kuće uz tortu, primetio je nekoliko propuštenih poziva s nepoznatog broja.

Huangovi psi su počeli da laju, ometajući razgovor, a on je u početku mislio da je u pitanju šala: "'Rekao sam: 'Stvarno, je li to predsednik Tramp?'", priseća se Huang u intervjuu za Fajnenšel tajms. Neočekivani poziv se pretvorio u razgovor od 45 minuta.

Za rukovodioca tehnološke kompanije, sina tajvanskih imigranata koji je sopstvenim trudom postigao veliki uspeh i koji je veći deo svoje karijere bio malo poznat van Silicijumske doline, gde "Envidijini" čipovi nisu ni smatrani delom tehnološkog mejnstrima, ovaj poziv označio je početak njegovog neobičnog odnosa s Trampom.

Huangov ulazak u hodnike moći urodio je plodom ove nedelje, kad je objavljeno da će "Envidiji" ponovo biti dozvoljeno da prodaje napredne čipove za veštačku inteligenciju u Kini, nešto čemu su se mnogi u sistemu nacionalne bezbednosti oštro protivili.

Čipovi su dugo bili nevoljena pastorčad digitalnog sveta, većinom zanemareni u odnosu na uređaje koje su pokretali i usluge koje su omogućavali. Ove godine, međutim, pokazali su se kao pokretačka snaga iza manije za veštačkom inteligencijom koja je zahvatila svet biznisa, ali i finansija.

Časopis Fajnenšel tajms proglašava Huanga ličnošću godine upravo zbog uloge koju je odigrao u ovoj transformaciji. Huang se nalazi u centru jednog od najvećih investicionih programa koje je ikad sproveo privatni sektor - onog koji je podstakao američku privredu i napravio bum na berzi. Takođe, bio je pokretačka snaga u usvajanju tehnologije koja ima kapacitet da preoblikuje čitave industrije.

"Envidija" je sad najvrednija kompanija na svetu i, u jednom trenutku tokom godine, postala je prva čija je tržišna kapitalizacija premašila pet biliona dolara (procenjena je na 4,4 biliona dolara). Sam Huang će završiti 2025. godinu s neto vrednošću većom od 160 milijardi dolara, što ga svrstava među 10 najbogatijih ljudi na svetu. U slučaju da se ispostavi da su aktuelne procene vrednosti naduvane i cena akcija padne za polovinu, "Envidija" bi i dalje vredela tri puta više nego na kraju 2021. godine.

Huang, koji je uvek upozoravao da je svaka prednost u svetu tehnologije krhka, prvi bi upozorio na opasnost od preranog opuštanja. Kineski proizvođač čipova "Huavej" (Huawei) napravio je impresivne korake u dizajnu naprednih čipova, dok neke od najvećih tehnoloških kompanija, predvođene "Guglom", razvijaju sopstvene čipove, ulazeći u tržišnu borbu sa "Envidijom".
Tri godine nakon što je lansiranje čet-bota Čet GPT (ChatGPT) pokrenulo globalnu trku u oblasti veštačke inteligencije, "Envidijina" pozicija na čelu proizvodnje čipova za veštačku inteligenciju pokazala se izuzetno stabilnom.

Ako je novostečena prepoznatljivost i gurnula Huanga na javnu scenu kao tehnološkog proroka i vizionara, on je više nego spreman da preuzme tu ulogu. Njegova izjava da je "Envidija" "jedna od najznačajnijih tehnoloških kompanija u istoriji" data je sa potpunom sigurnošću koja karakteriše mnoge njegove istupe.
"Bilo nam potrebno 30 godina da izumimo računarsku tehniku koja sad iz temelja menja celokupno računarstvo", kaže on. "U procesu smo izgradnje potpuno nove industrije koja proizvodi digitalnu inteligenciju."

Godina 2025. ostaće upamćena kao godina kada su data centri ušli u javnu svest. Trka u otvaranju ogromnih novih računarskih postrojenja kako bi se zadovoljila buduća potražnja za veštačkom inteligencijom pretvorila je njihovu izgradnju u svetlu tačku za usporenu ekonomiju i bila zaslužna za znatan deo rasta američkog BDP. Kao glavni dobavljač čipova za veštačku inteligenciju, koji čine oko polovine troškova data centara, "Envidija" je zabeležila nagli rast profita.

Neki kritičari ukazuju da Huangova odluka da investira "Envidijin novac" u druge kompanije za veštačku inteligenciju, uključujući i one svojih kupaca, predstavlja opasan oblik kružnog sklapanja poslova koji bi mogao da veštački naduva potražnju za njenim čipovima.

Međutim, Huang opisuje ta ulaganja kao način za stvaranje šireg ekosistema veštačke inteligencije. Po njegovim rečima, "Envidijine" investicije su iznosile "milijarde dolara za poslove koji vrede stotine milijardi", što ih čini premalim da bi imale veliki uticaj na ukupnu potražnju: "To jedva da je dovoljno da finansira kupovine naših kupaca."

"Envidija" je ovog leta dala i neka obećanja od kojih se vrti u glavi, između ostalog i da će u narednim godinama uložiti čak 100 milijardi dolara u kompaniju "Open AI" (OpenAI). Kako je rasla zabrinutost zbog mogućeg stvaranja tržišnog balona, drugi lideri u oblasti veštačke inteligencije, uključujući Sema Altmana (Sam Altman) iz Open AI, otvoreno su upozoravali na rizike. Ali Huang, sa svojim tipičnim inženjerskim načinom razmišljanja, odbija da gleda dalje od sklapanja poslova nad kojima ima kontrolu.

"O investicijama se dosta vatreno govori, ali pravi investitori imaju jaku samodisciplinu", tvrdi on. "Većina ljudi koje sam video da zaista pišu čekove prilično su disciplinovani."

Huang s velikim samopouzdanjem objašnjava svoje razloge za ulaganja - i koliko dugo bi ona mogla da traju. Svetskoj digitalnoj infrastrukturi je neophodan kompletan remont, kaže on.

"Trebalo nam je 60 godina računarstva da bismo došli do ovoga", napominje Huang. "Biće potrebno više od dve godine da se modernizuju svi računari na svetu."

Svoj didaktički stil, s brzim prelazima između tema koje predstavljaju izazov za prosečnog slušaoca, Huang je demonstrirao više puta ove godine, u nizu maratonskih i skoro improvizovanih predavanja širom sveta. Slušaoci možda nisu upoznati s detaljima arhitekture čipova i naprednog softvera o kojima voli da govori, ali njegova harizma ispunjava stadione bez obzira na to. Njegova prepoznatljiva kožna jakna - čija se svetlucava verzija pojavila ranije ove godine - postala je močan lični brend u stilu rolki Stiva Džobsa. Video na kojem je ukrstio ruke i pije pivo s rukovodiocima "Samsunga" i "Hjundaija" postao je viralan.

"Proizvodna inteligencija u realnom vremenu je potpuno nova u svetu", kaže on. "I svaka zemlja će je posedovati, svaka kompanija će je koristiti i svaka industrija će je imati. Vrednost te proizvodne industrije je verovatno nekoliko biliona dolara, i potpuno je nova."

"Envidiju" je oblikovao niz rizika koje drugi ili nisu videli, ili nisu bili spremni da preuzmu. Huang to pripisuje poverenju u sopstvenu sposobnost - pomognutu malim timom bliskih saradnika - da identifikuje tehničke snage sposobne da preurede svet.
"Sposobnost da se vidi budućnost i sposobnost da se razvije duboko uverenje u neku ideju na kraju se svodi na sposobnost da se rasuđuje do osnovnih principa", kaže on. Huang kaže da "svakog jutra proverava" svoja uverenja.

Jedan od prvih rizika koji je Huang preuzeo bio je da tradicionalni dizajn čipova posle nekog vremena neće moći da ispuni sve što će se zahtevati od mikroprocesora. On je uvideo da bi, zbog svoje arhitekture, "Envidijini" gejmerski čipovi mogli da budu odgovarajući naslednici, pre svega za potrebe naprednog računarstva koje je neophodno za naučna istraživanja. Nekoliko godina kasnije ponovo je rizikovao, sa slojem softvera dizajniranim tako da mogućnosti čipova približi široj grupi programera.
U oba slučaja reč je o skupom ulaženju u nove oblasti, gde je bilo malo potražnje za takvim proizvodima. "Nijedan kupac to ne traži. Nijedan konkurent ne pravi ništa slično. I tako ste potpuno sami, bez potvrde spolja", kaže Huang. Tek kasnije se pojavilo mašinsko učenje, kao savršena primena njegovog sna o naučnom računarstvu. Zbog softverskog sloja, nazvanog Kuda (Cuda), programerima koji kreiraju veštačku inteligenciju je znatno lakše da rade sa "Envidijinim" čipovima nego sa čipovima njenih konkurenata, što ga je pretvorilo u jedno od glavnih strateških oružja kompanije.

Džej Puri (Jay Puri), direktor prodaje u "Envidiji" i jedan od Huangovih najbližih saradnika, kaže da je svet čipova prepun samozvanih vizionara koji predviđaju budućnost tehnologije, ali da je malo takvih kao što je Huang, koji odlučno preuzima veliki rizik i ne menja pravac. "Imati san je jedno, ali ostvariti ga je nešto sasvim drugo", kaže on. Kad bi tehnološki bos dobio ideju, bilo ga je teško skrenuti s kursa, čak i kad bi zbog godina ulaganja trpeo profit kompanije, a akcionari vršili pritisak na rukovodstvo.

Nastojeći da objasni lične karakteristike koje su zaslužne za ovaj uspeh, Majk Moric (Mike Moritz), bivši predsednik kompanije "Sekvoja kapital" (Sequoia Capital) i jedan od prvih finansijera "Envidije", priseća se vremena kada je toj kompaniji pretio bankrot posle neuspeha njenog prvog čipa. "Postojanost, upornost, briljantnost" kojima je Huang izvukao kompaniju iz krize bili su prvi znak odlučnosti koja je usledila, kaže on.

Čisti intenzitet je oduvek igrao važnu ulogu. "Radim od trenutka kada se probudim dok ne odem u krevet", kaže Huang. "Nemam nijedan hobi. Sve se svodi na, pre svega, brigu o porodici, a onda posle toga, 100% rad."

Ova neutoljiva glad za radom i posvećivanje velike pažnje inženjerskim detaljima oblikovali su kompaniju s neobično ravnom upravljačkom strukturom koja se vrti oko generalnog direktora. Huang kaže da 50-60 rukovodilaca kompanije - nije siguran u tačan broj - odgovara direktno njemu i on odbacuje tradicionalne korporativne hijerarhije. "Način na koji informacije putuju je podložan greškama i ljudi se ne osećaju osnaženo", kaže on.

Deo plana je razbijanje centara moći kakvi se mogu videti u većini drugih kompanija, gde "ljudi pokušavaju da steknu moć tako što čuvaju informacije", kaže Puri. "On ne želi da ljudi 'brane svoju teritoriju'".

Huang tvrdi da je ovo stvorilo kulturu otpornosti i kaže da zaposlene u "Envidiji" doživljava kao "porodicu".

S druge strane, on je i zahtevan šef, ponekad sklon vikanju na rukovodioce pred drugima. Sam Huang se trudi da njegove javne kritike zvuče strateški. Uobičajena navika menadžmenta da javno hvale zaposlene, a kritike upućuju samo iza zatvorenih vrata, kaže on, "upravo je suprotna od onoga što bi trebalo da radite". Mnogo je bolje javno izneti probleme kako bi svi mogli da uče iz neuspeha. "To je cilj optimizacije", kaže on, kao da je svaki izliv besa samo još jedno inženjersko podešavanje.

Oni koji u takvoj situaciji trpe kritiku imaju drugačije viđenje.

"Njegova javna kritika je toliko intenzivna da može delovati lično", kaže Puri. "Ali zapravo nije stvar u pojedincu - on je jednostavno takva, intenzivna osoba; stvar je u problemu koji rešavamo i koji treba da poboljšamo."

Šef "Envidije" je prvi koji priznaje da je izlazak na geopolitičku scenu ove godine bio izazov. Politički lideri i donosioci odluka "ne govore tehnološkim jezikom, a to je moj maternji jezik", kaže on.

Po obrazovanju elektroinženjer, Huang je na čelu kompanije za proizvodnju čipova otkako su je on i dvojica saradnika osnovali pre 33 godine - duže od generalnog direktora bilo koje druge vodeće tehnološke kompanije, što je činjenica koju ponosno ističe. (Majkl Del, osnivač, predsednik i izvršni direktor kompanije "Del" počeo je ranije, ali je napravio pauzu u rukovođenju). Još 2021. godine, "Envidija" se pretežno bavila proizvodnjom grafičkih čipova za ljubitelje kompjuterskih igara, a Huang je živeo u relativno uskom, tehničkom svetu.

Jedan od Huangovih najvećih uspeha, kako se ispostavilo, bila je njegova sposobnost da se nosi s Trampovom Belom kućom. Pored laskanja predsedniku tokom zajedničkih pojavljivanja, pokazao je da je vešt u sklapanju poslova na način koji je blizak predsednikovom - prvo, velikom prodajom čipova Saudijskoj Arabiji i UAE koja je pratila predsedničku posetu regionu, a zatim pristajanjem da preda procenat od prodaje "Envidije" u Kini SAD, u zamenu za izvozne licence.

Proboj u vezi s Kinom je izazvao posebno ogorčenje kod njegovih protivnika. "Strategija je bila neumereno laskanje Trampu, nije tu bilo ničeg suptilnog", gunđao je jedan kritičar u Vašingtonu.

Paralelno sa svojim aktivnostima u Vašingtonu, Huang je vredno radio i na pridobijanju vlasti u Pekingu. Moric odaje priznanje njegovoj neumornoj "šatl diplomatiji", koja je uključivala i Tajvan, gde se proizvode čipovi zasnovani na "Envidijinom" dizajnu.
Prevazilaženje rastućeg jaza između SAD i Kine u pogledu tehnološke politike postaje sve teže. U usputnim komentarima prošlog meseca, Huang je izneo prognozu da će Kina pobediti SAD u trci za veštačkom inteligencijom - neoprezni stav koji je uglavnom pazio da zadrži za sebe. Takođe je jasno pokazao divljenje prema tehnokratskom zamajcu koji stoji iza tehnološkog uspona Kine.

"Kineski lideri su graditelji. Oni su inženjeri", kaže on. Kad je u pitanju veštačka inteligencija, "oni deluju brzo, a propisi su veoma, veoma blagi". Nasuprot tome, dodaje on, "vecěina zapadnih lidera su pravnici, regulatori. Mi pokušavamo da izbegnemo probleme pre nego što se uopšte dogode".

Ali iako to zvuči kao da mu se više dopada način na koji se Peking bavi veštačkom inteligencijom, Huang se brzo vraća diplomatskom žargonu. "Svaki sistem ima svoje prednosti i mane", kaže on, ističući da i u kineskom pristupu postoje slabosti (kao što je tendencija stvaranja viška kapaciteta u novim industrijama).

Kritičari se pitaju da li Huang može da se nada bilo kakvoj trajnoj prednosti. "Kina se neće zadovoljiti time da bude zavisna od američkih poluprovodnika, bili su veoma jasni", kaže Kris Mekgvajer (Chris McGuire), bivši viši tehnološki savetnik u Beloj kući u vreme Bajdena.

Za Huanga, rad na tome da "Envidijini" proizvodi postanu neophodni u Kini nije ništa drugačiji od rada na održavanju pozicije na drugim tržištima. "Neke od najmoćnijih tehnoloških kompanija na svetu se takmiče sa mnom i prilično sam siguran da bi i one želele da me istisnu", kaže on. "Moramo da zaslužimo svoje pravo da budemo ovde."

Kad je reč o načinu na koji bi veštačka inteligencija mogla da promeni svet, Huang ne sledi ustaljena shvatanja Silicijumske doline. Ponekad deluje kao da je tehnološka elita podeljena na "proroke propasti" i "akceleracioniste", odnosno pesimiste koji brinu da će se veštačka inteligencija otrgnuti kontroli i prouzrokovati katastrofalnu štetu, i optimiste koji žele da požure ka novim oblicima superinteligencije.

Huang prezire oba tabora. Ignoriše pesimiste koji su predviđali da će veštačka inteligencija doneti katastrofalne gubitke radnih mesta. Dosad je samo preuzela uske delove poslova nekih ljudi, a nikog nije ostavila bez posla. "Mislim da ljudi mešaju automatizaciju zadataka i svrhu posla", kaže on.

Istovremeno, nema strpljenja za futurizam koji se često uvlači u diskusije o veštačkoj inteligenciji, s pričama o novim oblicima inteligencije koji bi jednog dana mogli da nadmaše ljudske mogućnosti. "Put do nespecifikovane veštačke opšte inteligencije je manje jasan i ne mislim da je toliko važan"", kaže on.

Umesto toga, on opisuje sledeću fazu veštačke inteligencije kao inženjerski izazov - prilagođavanje tehnologije koja stoji iza usluga poput Čet GPT kako bi ušla u širu upotrebu. "Veštačka inteligencija je više od čet-bota", kaže on. "Veštačka inteligencija pokriva veliki deo svetskih industrija. Verujem da su šanse da veštačka inteligencija neće povećati industrijsku produktivnost na širokom nivou veoma, veoma male."

Sve to zvuči tako nedramatično i tako prozaično, posebno kad se uporedi s tehno fantazijama nekoga poput Ilona Maska (Elon Musk), koji zamišlja budućnost punu svemirskih putovanja i armija robotskih pomagača.

Huang to ne vidi kao svoju manu. "Klonim se naučne fantastike koliko god mogu", kaže on. "Ne mislim da je korisno maštati o budućnosti veštačke inteligencije. Zbog toga ljudi investiraju ili previše ili nedovoljno. Trudim se da ostanem što praktičniji."

Biznis Kurir/Financial Times