Ko će pobetiti - čovek ili AI? Poznati srpski menadžeri dali odgovore na pitanje svih pitanja
Tehnološki napredak ne sme da ugrozi ono što nas čini jedinstvenim - empatiju, kreativnost, etiku i međuljudsku povezanost i to je samo jedan od zaključaka Foruma menadžera "Inteligencija budućnosti" Srpske asocijacije menadžera, na kome su lideri iz biznisa, nauke, energetike, kreativnih industrija i IT-ja razgovarali o tome kako u vreme kada algoritmi predviđaju ponašanje, a mašine uče brže od nas, sačuvati prave ljudske vrednosti.
Učesnici su poručili da više nije ključno pitanje koliko tehnologija može, već koliko mi ostajemo ljudi – i da je zadatak menadžera da postave jasne granice i usmerenja za odgovornu upotrebu veštačke inteligencije i novih tehnologija.
Kroz tematske celine "Tehnologija u službi ljudi", "AI i bezbednost uz manje hajpa i više vrednosti“, „Šta će ostati ljudsko u svetu tehnologije?“, „Inovacije koje leče svet“, „Tehnologija u industriji video igara“, „Solarnim putem u 2030.“ i „Nove generacije u eri mašina: znanje kao nova energija“, otvorena su pitanja koja već danas oblikuju sutrašnjicu.
Zaboravljamo naše vrednosti
Mihailo Janković, predsednik SAM-a i CEO MK Group istakao je da upravo lideri nose najveću odgovornost za to kakvu budućnost ostavljamo mladim generacijama.
- Veštačka inteligencija neće zameniti čoveka, ona nije opasna zato što je pametna, već u trenucima kad zaboravimo da čovek, njegove vrednosti i empatija moraju da ostanu u centru, a da tehnologija bude samo alat za bolji život.
O energetskoj tranziciji i potencijalu Srbije da iskoristi obnovljive izvore govorio je Miloš Kostić, CEO kompanije MT-KOMEX, u okviru teme „Solarnim putem u 2030. godinu“. On je naglasio da solarna energija nije više pitanje budućnosti, već strateška odluka koja treba da se donosi danas.
- Ukoliko iskoristimo naš solarni potencijal, Srbija do 2030. godine može da instalira oko 2.500 MW solarnih kapaciteta i da gotovo 10% svoje električne energije dobija iz Sunca, umesto iz uglja. To je ogromna razvojna šansa, ali i obaveza da investiramo u skladištenje energije i električna vozila.
Neodvojivi deo procesa
Na činjenicu da tehnološki razvoj ne može biti posmatran bez pitanja bezbednosti i otpornosti sistema ukazao je Siniša Ljubojević, CEO kompanije SAGA, kroz temu „AI i bezbednost uz manje ‘hajpa’ i više vrednosti“. On je podsetio da digitalni servisi više nisu „gedžeti“, već neodvojivi deo poslovnih procesa.
„Razlika više nije u tome ko ima bolju tehnologiju, već ko ume da je stavi u sistem. Veštačka inteligencija mora da apsorbuje znanje cele organizacije i da radi u bezbednom okviru koji štiti biznis, a ne samo servere i podatke“.
Šta ostaje ljudsko?
Psihološkinja i doktorka nauka iz oblasti liderstva Mia Popić govorila je na temu „Šta će ostati ljudsko u svetu tehnologije?“ posebno naglasivši važnost emocionalne inteligencije i kontakta „licem u lice“ u organizacijama.
„Veštačka inteligencija nam je ubrzala posao, ali je vrlo često samo ubrzala loš posao i zato ključno pitanje više nije kako da primenimo alat, već šta ostaje ljudsko u svemu ovome. Ljudski kontakt, empatija i emocionalna agilnost su ono što nijedan algoritam ne može da zameni i što će i dalje praviti razliku među liderima i organizacijama“.
Nataša Jovanović Lješković, dekanka Farmaceutskog fakulteta u Novom Sadu se kroz temu “Inovacije koje leče svet” osvrnula na biotehnologiju, genske terapije i digitalnu medicinu, ali i na granice koje ne bi smelo da pređe nijedno društvo koje drži do etike.
„Najveća snaga savremene medicine nije samo u tome što možemo da dizajniramo lek do nivoa jednog gena, već u tome da svaka osoba dobije terapiju skrojenu baš za nju, uz jasnu etičku granicu da ne radimo sve što je moguće, već ono što je za čoveka ispravno“.
Gejming i AI
Industriju video igara kao ogledalo ponašanja novih generacija predstavio je Mladen Dulanović, VP of Strategy and Growth u kompaniji Nordeus, u okviru teme „Tehnologija u industriji video igara“. On je istakao da je gejming danas daleko više od zabave.
„Gejming industrija je danas najveća industrija zabave na planeti. U igrama ljudi troše svoje vreme, novac, emocije i kreativnost i zato, ako želimo da razumemo korisnike i zaposlene budućnosti, moramo da razumemo kako se ponašaju u digitalnim svetovima već danas“.
O ulozi znanja i obrazovanja u eri mašina govorio je Dragoljub Damljanović, direktor razvojnog centra Schneider Electric, na temu „Nove generacije u eri mašina: znanje kao nova energija“. Damljanović je naglasio da tehnologije četvrte i buduće industrijske revolucije mogu da oslobode ljude ponavljajućih zadataka, ali samo ako dovoljno ulažemo u razvoj ljudskog intelekta.
„Najsavršeniji uređaj na planeti je ljudski intelekt i nema mašine, računara ni algoritma koji može da ga zameni. Naša najveća odgovornost danas je da motivišemo mlade da taj potencijal uključe do kraja, da budu radoznali, da istražuju i da od svog znanja i talenta stvore novu lepotu i nove vrednosti za celo društvo“.
Ovogodišnji Forum menadžera SAM „Inteligencija budućnosti“ još jednom je pokazao da je dijalog između biznisa, nauke, tehnologije i kreativnih industrija ključan kako bismo definisali pravila igre u svetu u kome veštačka inteligencija sve snažnije oblikuje naše odluke, navike i poslove. Poruka učesnika je jasna – tehnologija mora ostati u službi čoveka, a ne obrnuto, dok empatija, znanje i odgovornost ostaju temelj na kojem se gradi budućnost.
Biznis Kurir
