DUGO SU BILI SKRIVENI DRAGULJ JADRANA, ONDA SE SVE PROMENILO Sada zarađuju milijarde, ali su građani očajni: "Pohlepa je zamenila razum"
Tri i po sata južno od prestonice Tirane, krivudavi put vodi do plaže duge 300 metara sa kristalno plavom vodom i šljunkovitim peskom. Ovde, na obali Jonskog mora, posetioci mogu iznajmiti ležaljku za 10 evra, pod uslovom da pronađu parking pored zemljanog puta i da im ne smeta da budu na dohvat ruke svog komšije.
Pre deset godina, ovo mesto je bilo skriveni dragulj za meštane koji su kampovali na plaži - besplatno. Sada su obe strane puta ispunjene gradilištima, a veliki investitor obećava da će nekada mirno selo transformisati u luksuzno utočište za svetsku elitu.
Plaža Džale se transformisala iz prirodnog i donekle neotkrivenog raja u popularnu turističku destinaciju i predstavlja mikrokosmos rasta popularnosti Albanije - i pratećih društvenih i ekoloških problema sa kojima se zemlja suočava, počinje Politiko svoj članak o stanju albanskog turizma.
Dok je veći deo sveta još uvek bio u blokadi zbog pandemije Kovida, Albanija je otvorila svoja vrata posetiocima u julu 2020. Turisti željni da izađu iz svojih četiri zida brzo su reagovali, a Albanija je 2021. godine ugostila preko 5,6 miliona turista - što je povećanje od 114 procenata u odnosu na 2020. godinu.
Ali to nije bila jedina stvar koja je uticala na posećenost...
Jeftinije cene mame turiste
Druge popularne evropske destinacije, poput Italije, Španije i Portugala, postajale su sve skuplje. Albanija je nudila prirodu i plaže svetske klase za mnogo manje novca. Još 2020. godine, noćenje u hotelu na plaži sa doručkom u avgustu moglo se naći za 30 evra, a cena ležaljke je počinjala od 3 evra.
Dok su neki putnici pronalazili put do Tirane i plaža putem preporuka, društvene mreže su širile ideju o odmoru u Albaniji. Albanija je 2024. godine imala više od 3,8 miliona objava na Instagramu sa preko 106 milijardi pregleda, sustižući susedne i dugogodišnje destinacije poput Italije i Grčke.
15 miliona turista
Ovo je izazvalo pravi priliv turista, kojih je 2023. godine stiglo rekordnih 10 miliona. Godinu dana kasnije, taj broj je porastao na 11,7 miliona, a ove godine vlada se nada da će ugostiti više od 15 miliona turista. Sve to u zemlji od samo 2,7 miliona ljudi, piše Politiko.
S obzirom na to da turisti sada generišu oko 8 procenata BDP-a zemlje i stvaraju desetine hiljada radnih mesta, jedna od najsiromašnijih zemalja Evrope ne može lako da odustane od turizma.
Prema lokalnim medijima, Evropljani čine većinu posetilaca, a Nemci, Italijani, Poljaci i Francuzi su najpopularniji. Za razliku od drugih evropskih destinacija poput Italije ili Francuske, Albanija je manja zemlja gde posetioci mogu da istraže planine i plaže u jednom danu.
Mnogi je i dalje doživljavaju kao „divlju i slobodnu, nešto što se obično ne nalazi u Evropi“, rekla je Denada Juši, albanska novinarka koja je pratila uspon zemlje kao turističke destinacije.
Vladini zvaničnici koji žele da Albaniju podignu na vrhunsku turističku destinaciju oslobodili su međunarodne hotelijere poreza na dobit preduzeća na 10 godina ako grade hotele sa četiri ili pet zvezdica. Poreska olakšica je uvedena 2019. godine i produžena ranije ove godine do 2027. godine.
Na meti kritika
Šema je dobro funkcionisala. Nekoliko međunarodnih brendova, uključujući Marriott International, Meliá Hotels International i Radisson Hotel Group, otvorili su objekte, dok zet Donalda Trampa, Džared Kušner, planira da pretvori albansko ostrvo u luksuzno odmaralište.
Kritičari, međutim, upozoravaju da plaže nemaju dovoljno prostora za posetioce koje bi takva odmarališta privukla i da se priroda uništava u ime turizma. Već je aerodrom u Valoni na jugu zemlje, koji će uskoro biti otvoren, izazvao kontroverze zbog blizine zaštićenog područja. U međuvremenu, preusmeravanje vode iz unutrašnjosti u priobalna odmarališta kako bi se zadovoljila potražnja razbesnelo aktiviste i lokalno stanovništvo, što je izazvalo proteste.
„Pohlepa je zamenila razum“
„Pohlepa je zamenila razumno planiranje – i, štaviše, ljubav prema zemlji, prirodi i domovini“, rekao je Alfred Lela, portparol opozicione Demokratske stranke.
Ljubitelji uzbuđenja i dalje mogu pronaći manje razvijene delove Albanije za istraživanje, ali dani jeftinih putovanja u zemlju su uglavnom prošli. Prosečna potrošnja po posetiocu porasla je za 20 procenata u odnosu na prethodnu godinu u 2024. godini, a turisti su te godine potrošili 5 milijardi evra u zemlji. Stručnjaci i preduzeća kažu da veća potražnja znači veći napor na lance snabdevanja i povećane troškove uvoza robe.
I kako troškovi rastu, lokalno stanovništvo koje je ranije često posećivalo plaže postaje sve ređi posetioci. Ali nisu samo više cene ono što brine ljude.
„Smeće postaje veliki, veliki problem svuda. Nijedna opština ne može da prati ili reciklira“, rekao je Arben Kola, turistički vodič i ekološki aktivista.
Nekoliko Fejsbuk grupa posvećenih turizmu u Albaniji objavljuju objave posetilaca koji se žale na smeće duž puteva ili obala, zajedno sa tužnim komentarima o gradnji i visokim cenama.
Albanija je nekada bila „nešto divlje - samo kampovanje, mladi, zabava i priroda“, rekao je Juši, novinar. „Sada je kao Monako. Nema mesta za lokalno stanovništvo“, zaključio je Politiko.
Kurir.rs/Jutarnji list/Politico
