"GRAĐANI ĆE I TE KAKO OSETITI RAZLIKU" Ekonomista za Kurir o novim merama države: Da bi porodicama laknulo, neko mora da snosi posledice
Od 1. septembra uvodi se ograničenje trgovačkih marži na najviše 20 odsto za oko 3.000 proizvoda, očekuje se pad cena hrane, kućne hemije i higijene i do 15 odsto. Banke će morati da snize kamate na gotovinske, potrošačke i stambene kredite, pa će mnogi zaposleni i penzioneri moći da računaju na značajne uštede.
Na ovu temu za Kurir televiziju govorili su Miodrag Kapor, ekonomista, Dragoljub Kojčić, politički filozof, kao i Nebojša Obrknežev ispred Centra za društvenu stabilnost.
Kapor: Da bi porodice osetile olakšanje, neko mora da trpi posledice
Kapor je objasnio kako će porodice osetiti olakšanje, pa je i upozorio i na mogućnost da se stranim investicionim kompanijama neće svideti ova promena u ekonomiji Srbije.
- Da bi svaka porodica dočekala olakšanje, neko mora da trpi posledice, a to su maloprodajne radnje koje će morati da odustanu od nekog svog profita, kao i banke. Ja bih više voleo da se targetira pomoć određenim grupama ljudi - kaže Kapor.
Kapor kaže da takođe treba targetirati mali broj artikla koji svakodnevno ulazi u potrošačku korpu, čime bi se budžet rasteretio.
- Investitori vole da vide prediktabilnost. Ne vole da vide državni intervencionizam, znamo kuda je vodio u socijalističkim državama - kaže Kapor.
Kojčić: Država blagostanja je ona država koja brine o životnom standardu građana
Kojčić je objasnio kako je konkurencija među trgovinskim lancima bila namenjena da pomogne potrošačima.
- Ove mere su mere socijalne zaštite kako bi se pomoglo onima u potrebi. Čitava ekonomija je dijalektika između proizvođača, trgovaca i potrošača - kaže Kojčić.
Kojčić kaže da prihvatanjem liberalnog tržišta, plan je bio da konkurencija donese benefite potrošačima tkao što bi se trgovinski lanci takmičili niskim cenama, što bi svakako benefitovalo građanima.
- Država hoće da pokaže da je ne samo aktivna, već i interaktivna. Postoje dva osnvna modela u ekonomiji, jedan je liberalna država, a drugi država blagostanja. Država blagostanja razmišlja o životnom standardu običnog čoveka - kaže Kojčić.
On navodi da je najvažnije da je vlast pokazala da nije okamenjena i sterilna.
Obrknežev: Građani će i te kako osetiti razliku
Obrknežev kaže da nije za selektivne mere koje bi pomagale samo najugroženijima, pa kaže i da će plate sada doći do izražaja jer se najveći deo zarade troši upravo u prodavnicama.
- Sada nije snižena samo jedna kafa, već sve kafe, jer ide marža na sve proizvode u određenoj grupi, što je veoma bitno. Ne terate se da kupite jedan proizvod, možete da briate. Građani će osetiti razliku - kaže Obrknežev.
On navodi i da čak i da marža bude 20%, i dalje postoji dovoljan profit za prodavce.
- Ako imate veću konkurenciju, ili ćete imati više akcija, sniženje cena, ili ćete odmah postaviti niže cene u odnosu na druge trgovinske lance - kaže Obrknežev.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
· Reaguj