RUDARSTVO KAO POKRETAČ RAZVOJA: Šta Srbija može da nauči iz iskustva Evrope?
Do šezdesetih godina prošlog veka, osnovu ekonomije Luksemburga činila je proizvodnja čelika, što pokazuje da rudarenje nije industrijska grana koja je razvijena samo u zemljama koje su slabo ekonomski razvijene ili siromašne.
Danas, u eri zelene tranzicije i sve veće potražnje za kritičnim mineralima poput litijuma, pred Srbijom je prilika da se zahvaljujući projektu „Jadar“, koji je Evropska unija proglasila strateškim pozicionira kao važan i pouzdan strateški partner i dobavljač evorpskog tržišta. Rudarski poduhvati danas daleko su od slika rudnika iz prošlosti. Uz automatizaciju, digitalno upravljanje podacima, zaštitu životne sredine i cirkularnu ekonomiju, rudarstvo danas donosi novu vrstu radnih mesta – od inženjera i tehničara, preko IT stručnjaka, do operatera na savremenim postrojenjima.
Studija procene ekonomskog uticaja za „Jadar“ iz 2023. pokazuje da bi razvoj šireg lanca vrednosti oko litijuma u Srbiji potencijalno mogao da privuče i dodatne investicije koje bi kreirale više od 20.000 kvalitetnih novih radnih mesta. Poljska je odličan primer zemlje koja već ima snažnu rudarsku industriju (jedan je od najvećih evropskih proizvođača bakra u Evropi) a sada aktivno traga za kritičnim mineralima kao što je litijum.
Vlada u Varšavi pokrenula je program za istraživanje kritičnih sirovina, kako bi domaće kompanije imale bolji pristup resursima i smanjile zavisnost od uvoza. To pokazuje da zemlje širom Evrope prepoznaju ogroman potencijal kritičnih minerala i ulažu u njihovo istraživanje i eksploataciju, poštujući evropske zakone i standarde.
Rudarski projekti imaju moć da pokrenu lokalni razvoj, otvore nova radna mesta i ožive zaboravljene industrijske zone ukoliko se sprovode pažljivo i uz učešće zajednice. Odličan primer za to je gradić Činovec u Češkoj, smešten na padinama Rudne gore, koji je nekada bio poznat po svojim rudnicima uglja i srebra. Danas se tu planira otvaranje podzemnog rudnika i fabrike za preradu litijuma iz rude cinvaldita, u količini dovoljnoj za pola miliona baterija godišnje tokom narednih 26 godina.
Češka u ovom projektu, koji bi trebalo da počne rudarenje do 2027. godine, vidi priliku za razvoj siromašnijih krajeva pogođenih gašenjem rudnika uglja, a lokalno stanovništvo traži jasne garancije da će se eksploatacija odvijati bezbedno i uz očuvanje prirode. Rudna gora je inače zbog rudarske tradicije i specifičnog pejzaža upisana 2019. na Uneskovu listu svetske baštine. Ima razvijen turizam koji je neraskidivo povezan s rudarstvom i nudi zanimljive rudarske lokalitete, muzeje, kao i posebnu „Rudarsku stazu“.
I stanovnici Plimptona u Engleskoj nadaju se ubrzanom razvoju zahvaljujući jednom od najvećih svetskih nalazišta volframa – metala važnog za vojnu industriju, elektroniku i proizvodnju alata, koji je svrstan među kritične sirovine. Za razliku od projekata za ekstrakciju litijuma i kalaja u Kornvolu, koji već imaju milionsku podršku britanske vlade, projekat Tungsten West još nije dobio državnu pomoć, ali može da računa na podršku Brisela budući da je, poput „Jadra“, nedavno proglašen strateškim projektom izvan teritorije EU.
Takav status donosi niz pogodnosti – od „pečata poverenja“ Evropske unije, preko lakšeg pristupa javnim i privatnim fondovima, do otvorenih vrata za partnerstva širom Evrope. Florijan Anderhuber, direktor za energiju i klimu u Evropskom udruženju za rudarske industrije, metale i minerale „Euromines“, naglašava da u EU postoje brojni primeri koji pokazuju da rudarstvo može biti održivo i odgovorno.
„To je eko sistem koji stvara radna mesta, koji može da zaštiti biodiverzitet, privuče investicije i poslovne mogućnosti – ali samo ako se pridržava najviših standarda i posmatra kao nešto što je više od alata za zadovoljenje potreba za resursima,“ rekao je Anderhuber za „Demostat“.
Ako naučne studije procene potencijalnih uticaja potvrde da rudnik litijuma može biti otvoren uz odgovorno rukovođenje svim potencijalnim rizicima u cilju očuvanja životne sredine i zdravlja ljudi, što je ključni uslov, Srbija bi mogla da započne višedecenijski ekonomski razvoj i industrijski preporod. Prema ekonomskoj analizi iz 2023. kompanije Ergo Strategy Group, kada „Jadar“ počne da radi, sam rudnik bi kreirao oko 1.300 novih radnih mesta sa platama značajno iznad proseka, dok bi indirektno kroz dobavljače i usluge sam projekat uticao na kreiranje još oko 3.300 novih radnih mesta.
Više od 180 miliona evra slivalo bi se u budžet Srbije kroz poreze i rudnu rentu. Budžet Loznice bi se praktično udvostručio, a indirektni očekivani prihodi procenjeni su na 680 miliona evra na godišnjem nivou. Projekat bi samo na proizvode i usluge trošio 300 miliona evra svake godine, a prema procenama 70 odsto ovog iznosa išao bi lokalnim dobavljačima. Osim toga, litijum bi mogao da privuče dodatnih 6,2 milijarde evra direktnih stranih ulaganja godišnje u povezane industrije, poput proizvođača baterija i električnih vozila, što bi indirektno otvorilo više od 20.000 novih radnih mesta.
Litijum ma potencijal da obezbedi ekonomski prosperitet decenijama, i da stavi Srbiju u poziciju jednog od ključnih igrača na globalnom tržištu kritičnih sirovina, uz preduslov da se sve aktivnosti sprovode transparentno, uz poštovanje ekoloških standarda i u saradnji i dijalogu sa stručnjacima i svim zaintersovanim stranama.
