OVO JE "NAJOTROVNIJE" VOĆE I POVRĆE! Na listi se našle i neke Srbima omiljene namirnice koje svakodnevno jedemo

Potrošači koji vode računa o zdravoj ishrani sve češće postavljaju jedno ključno pitanje: koliko je naše voće i povrće zapravo bezbedno? Najnoviji podaci izazivaju zabrinutost – više od 90% analiziranih uzoraka najpopularnijih namirnica sadržalo je ostatke pesticida.

Ovo nije poziv da se prestane sa konzumacijom voća i povrća, ističe Aleksis Temkin iz EWG-a, već pokušaj da se potrošačima pruže informacije koje im mogu pomoći da odluče koje proizvode da kupe u organskoj varijanti, prenosi CNN.

Povratak krompira i premijera kupina

Dve značajne novine ove godine: kupine su se po prvi put našle na listi, a krompir se vratio nakon nekoliko godina odsustva. Krompir je u fokusu zbog prisustva hlorprofama – hemikalije koja sprečava klijanje tokom skladištenja, ali koja je u Evropskoj uniji zabranjena. Budući da se primenjuje neposredno pre nego što dospe do krajnjeg korisnika, moguće su visoke koncentracije ostataka.

EWG je dodatno unapredio ovogodišnji izveštaj uvođenjem merenja toksičnosti pojedinih pesticida, što znači da se ne gleda samo količina, već i potencijalna štetnost otkrivenih hemikalija. Paralelno s „prljavom dvanaestorkom“, objavljena je i lista „čiste petnaestorke“ – proizvoda koji sadrže najmanje ostataka pesticida.

Na vrhu „čiste“ liste nalazi se ananas, a slede ga kukuruz šećerac, avokado, papaja, crni i beli luk, špargla, kupus, lubenica, karfiol, mango, šargarepa, banane, pečurke i kivi. Mnogi od tih proizvoda imaju koru koja se ne jede, što dodatno smanjuje mogućnost unošenja pesticida.

Kako pravilno prati voće i povrće?

Testiranja američkog Ministarstva poljoprivrede imitiraju uobičajeno ponašanje potrošača – voće i povrće se pere pod mlazom vode, a proizvodi s korom se ljušte. To objašnjava zašto neki proizvodi imaju niske nivoe ostataka – ono što je potencijalno opasno često se uklanja pre konzumacije.

Preporučuje se da se svi proizvodi, uključujući i organske, temeljno isperu pre guljenja, kako bi se sprečilo širenje bakterija. Tvrdo povrće poput krompira, šargarepe ili dinje može se ribati posebnom četkom, dok se lisnato povrće pere list po list, ali bez prskanja jakim mlazom – što može oštetiti njegovu strukturu. Preporučuje se korišćenje tople vode i slabog pritiska, kao i sušenje čistim peškirom ili cediocem.

Proizvodi koji su deklarisani kao „trostruko oprani“ ne zahtevaju dodatno pranje.

Naučne studije upozoravaju na niz ozbiljnih zdravstvenih posledica izloženosti pesticidima – od deformiteta kod novorođenčadi i spontanih pobačaja do bolesti srca, smanjene plodnosti i karcinoma. Najugroženiji su radnici u poljoprivredi, koji su dugoročno izloženi visokim nivoima ovih hemikalija.

Posebna pažnja posvećena je deci i trudnicama. Istraživanja su pokazala da deca izložena pesticidima u ranom uzrastu imaju povećan rizik od poremećaja u razvoju, problema s učenjem i pažnjom, pa čak i raka.

Kurir Biznis/Dnevno.hr