ZAŠTO I DALJE ČEKAMO ISPRED ŠALTERA? Sada je sve dostupno na klik, ali redovi još uvek u mnogim poslovnicama
U vreme kada mobilnim telefonom možemo naručiti večeru, rezervisati let ili platiti parking, redovi ispred banaka i šaltera nekih institucija i dalje ne jenjavaju.
Iako gotovo svi računi mogu da se plate „jednim klikom“, svakog meseca svedoci smo dugih kolona građana koji strpljivo čekaju da obave ono što mogu – i iz fotelje.
Pitanje je jednostavno: zašto se i dalje čeka u redovima kada sve može online? Odgovor je – složen. Spoj navika, nepoverenja u tehnologiju, ograničenog pristupa internetu ili digitalnim uređajima, ali i zastarelog sistema koji još uvek neke usluge ne nudi u elektronskoj formi. I naravno – strah od greške.
Mnogi stariji građani se osećaju sigurnije kada račun plate „na ruke“. Njima su papirne uplatnice, pečat i osmeh šalterske službenice garancija da je sve u redu. Digitalna potvrda na ekranu, ma koliko bila zvanična, njima ne uliva isto poverenje. Tako nam je i Milena P. (68), penzionerka, ispričala:
- Znam ja da postoji plaćanje preko telefona, ali meni je lakše da dođem i da platim. Dobijem uplatnicu, znam da je gotovo. Nije da ne verujem, ali sam ovako mirna.
Nekima je problem i pristup tehnologiji – nemaju pametni telefon, nemaju internet, ili jednostavno ne znaju da koriste aplikacije. Iako su neke banke nudile obuke za korišćenje digitalnog bankarstva, to nije zaživelo u širokoj meri. Zorka K. (73), bivša trgovkinja, priznaje:
- Meni su deca pokazala kako da koristim mobilnu aplikaciju, ali ja to sve zaboravim. Plašim se da nešto ne pogrešim. U banci bar mogu da pitam.
I dok neki ne mogu da se snalaze sa tehnologijom, drugi su potpuno digitalizovani. Stefan M. (35), IT stručnjak, kaže:
- Ne sećam se kad sam poslednji put platio nešto na šalteru. Sve radim preko aplikacije, bukvalno mi treba minut. Problem je što neke institucije još nisu online i onda ipak moraš fizički.
Iako tehnologija postepeno menja način na koji obavljamo svakodnevne obaveze, još uvek postoje segmenti u kojima smo primorani da čekamo u redovima. Na primer, Nikola S. (42), privatnik, se žali na to što porezi na imovinu još uvek nemaju QR kod, što znači da se mora fizički ići na šalter.
- Gubim vreme na šalterima jer račun za porez na imovinu još nema QR kod. Da ima, ne bih se ovde znojio. Nekima je problem tehnologija, ali nekima i država - objašnjava Nikola.
Zajedno sa tehnologijom, potrebno je ulagati i u edukaciju građana. Marina J. (29), studentkinja, veruje da bi se stvar mogla promeniti.
- Meni je neverovatno da neko danas još uvek čeka u redu za račun. Mislim da bi trebalo više da se ulaže u edukaciju i da se sve prebacimo online — sve je lakše i brže - smatra ona.
U poslednjih nekoliko godina, Srbija je značajno unapredila elektronske usluge, posebno u oblasti plaćanja taksi i naknada. Na portalu eUprava – ePlati, građani sada mogu instant plaćati takse i naknade za usluge Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP) i Poreske uprave skeniranjem NBS IPS QR koda sa jedinstvene uplatnice. Ovaj sistem omogućava da uplata bude odmah vidljiva u sistemu pružaoca usluge, čime se eliminiše potreba za dostavljanjem papirnih potvrda o izvršenoj uplati.
Sistem Plati na portalu eUprava omogućava građanima da kreiraju jedinstveni platni nalog sa QR kodom, čime se dodatno pojednostavljuje proces plaćanja taksi i naknada.
Međutim, i dalje postoje segmenti administracije koji nisu u potpunosti digitalizovani. Neke opštine i dalje zahtevaju lično podnošenje uplatnica, a elektronski servisi nisu uvek korisnički prilagođeni ili funkcionišu sa povremenim problemima.
Dok sve ne pređe online, šalteri će i dalje biti „mesto susreta“ građana i države. A dok čekamo da i poslednji račun dobije svoj QR kod, možda je vreme da uložimo malo više u digitalno obrazovanje – jer redovi nisu stvar tehnologije, već poverenja u nju.
biznis.kurir.rs
SRBI BI ZA OVO PLAĆALI KAZNE SVAKODNEVNO! Komšije počele papreno da sankcionišu vozače zbog ovoga, nema izuzetaka