Slušaj vest

Nova valutna tržišta širom su otvorila vrata prevarantima i oni su se poprilično razmahali.

Kriptovalute i NFT projekti tako su postali nov prostor za mahinacije, što zbog brzo rastućeg tržišta, što zbog nedostatka legislative koja bi kontrolisala i kažnjavala počinioce.

Jedna od njih zove se Rug pull, odnosno "izvlačenje tepiha pod nogama”.

Rug pull vrsta je kriptoprevare koja se često javlja u Hakeri vam uvale lažnu kriptovalutu, pa izvuku tepih ispod nogu decentralizovanim finansijama (DeFi) i NFT sektoru, a prevare podrazumeva da kreatori projekta naglo napuste projekat i ukradu sva uložena sredstva investitora, ostavljajući tokene ili NFT-ove bezvrednim.

Prevaranti osnivaju novu kriptovalutu, DeFi aplikaciju ili NFT kolekciju i daju joj neko ubedljivo i privlačno ime, koje uliva poverenje. Projekat se često predstavlja kao inovativan, sa velikim potencijalom za dobit. Koriste se atraktivni sajtovi, društvene mreže i marketing za privlačenje pažnje. Tu se nemilice troši novac, kako bi budući "klijent” stekao utisak da sve pliva u parama i da je potrebno samo da malo uloži, kako bi postao novi dobitnik roleksa, jahte ili mesečnog odmora na Maldivima.

shutterstock_Bitkoin (5).jpg
Foto: Shutterstock

Prevaranti obećavaju velike prinose na ulaganja ili znatan rast vrednosti, koriste poznate ličnosti ili botove za promociju, plaćaju oglase svuda gde mogu. Naglašava se "ekskluzivnost” ili "ograničena ponuda” kako bi se izazvao strah od propuštanja prilike, što je klasičan potez u marketingu.

Investitori ulažu novac, često u obliku kriptovaluta, u zamenu za nove tokene ili NFT-ove. Sve liči na bajku, novac na računu raste, stižu izveštaji o uspešnim ulaganjima i rastu vrednosti tokena na berzama, čak se objavljuju i oglasi o velikim uspesima, kako bi se investitori opustili. Posle nekog vremena, nakon što projekat prikupi dovoljno sredstava, kreatori prodaju svoje tokene (ako ih imaju) ili isprazne likvidnost sa decentralizovanih berzi. Ovaj potez uzrokuje pad cene tokena na nulu, čineći ulaganja investitora bezvrednim.

Kao i u drugim prevarama, i ovde postoje stilske figure. Tako u Soft Rug Pull-u osnivači postepeno prodaju svoje tokene i povlače sredstva dok projekat još uvek postoji. Iako to nije potpuno napuštanje, investitori gube novac jer se vrednost projekta smanjuje.

Zato u Hard Rug Pull-u igraju na sve ili ništa. Prevaranti naglo napuštaju projekat i uklanjaju sva sredstva, ostavljajući investitore bez ičega.

Iako su naši građani veoma uključeni u internet zajednicu, gotovo da nema podataka o tome da li je neka platforma na našim prostorima ubrala kojeg kriptoentuzijastu. Jedini javni slučaj postao je poznat početkom 2023. godine, kada je u međunarodnoj akciji protiv prevara s kriptovalutama uhapšeno čak 30 državljana Srbije. Mediji su izveštavali o Beogradu kao centru istrage, uz saradnju sa zemljama poput Bugarske, Nemačke, Estonije i Kipra.

Kako ih prepoznati

Pitanje koje se postavnja je kako prepoznati da kompanija prodaje "tepihe na izvlačenje”?

Ako su kreatori projekta anonimni ili nemaju proverljivu istoriju, to je veliki crveni alarm. Oni često izmisle istoriju, uz oslanjanje na reklame poznatih, zato valja kopati dublje po internetu, gledati ko su vlasnici i čime su se ranije bavili. Ako likvidnost nije zaključana, kreatori mogu lako povući sredstva. Takođe, ako tim poseduje veliki deo tokena, mogu ga brzo prodati i oboriti cenu.

Još jedna od crvenih zastava je ako projekat obećava "garantovane” prinose ili izgleda "previše dobro da bi bilo istinito”. Takođe, novi projekti bez dokazanog plana ili istorije često su rizični.

Kako je ranije objasnio tužilac za visokotehnološki kriminal Branko Stamenković, finansijska operacija počinjala je oglasom na društvenim mrežama koji treba da privuče žrtvu. Reklamirala se trgovina različitih finansijskih proizvoda, od kriptovaluta do akcija, a klikom na reklamu sa društvenih mreža dolazilo se do sajta na kome se simulira berzanska trgovina ili kupovina kriptovaluta. Žrtve su većinom bili Nemci, a izvođači domaći strelci.

Stamenković je dodao da je ovaj sajt bio savršeno napravljen i izgledao kao sajt brokerske kuće koja se zaista bavi onlajn trgovinom finansijskim proizvodima.

- Ceo taj svet takozvane trgovine ne postoji. Platforma je na serveru ovih firmi i nije povezana ni na jedno pravo tržište novca, kriptovaluta ili bilo čega drugog – objasnio je tužilac Stamenković.

Prema njegovim rečima, za razliku od ranijih slučajeva kada je sav novac uziman na samom početku, ovde je jedan deo novca isplaćivan, da bi do zatvaranja računa dolazilo kada žrtva polako krene da gubi novac ili čak odlazi u minus.

Kurir Biznis/Dnevnik.rs