Slušaj vest

Kada se podvuče crta, poslovna godina koja je iza nas je bila jako teška, neizvesna i izazovna, pa mnoga privredna društva to nisu mogla da izdrže. U Srbiji je aktivno više od 1.500 stečajnih postupaka i svedoci smo da brojka nastavlja da raste. Samo tokom 2024. otvorena su ukupno 393 stečajna postupka, a ukupno je zaključeno njih 335.

Ovo su podaci Agencije za licenciranje stečajnih upravnika na osnovu rešenja privrednih sudova i izveštaja i druge dokumentacije stečajnih upravnika, koji se dostavljaju Agenciji u skladu sa Zakonom o stečaju, Zakonom o Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika i Pravilnikom o utvrđivanju nacionalnih standarda za upravljanje stečajnom masom.

Upravljanje kompanijom je kompleksan posao i potrebno je mnogo znanja, umeća i veština da bi se brod održao na pravom poslovnom kursu. Neke delatnosti su otpornije na probleme koje donosi biznis, a neke ne izdrže ni prvu finansijsku krizu. Evo koje su oblasti rada bile najpodložnije stečajevima u protekloj godini.

- Prema podacima kojim raspolaže Agencija, najzastupljenija delatnost privrednih društava nad kojim je u 2024. godini otvoren stečajni postupak je: Nespecijalizovana trgovina na veliko - rekli su nam naši sagovornici.

Pored ove delatnosti, kako kažu, značajno učešće imaju i delatnosti restorana i pokretnih ugostiteljskih objekta, kao i konsultantske aktivnosti u vezi s poslovanjem i ostalim upravljanjem.

Kada se pogledaju, na primer, obaveštenja o stečajnim oglasima zaključno sa 25. decembrom 2024. godine, mogu se videti različite vrste firmi, od turističke agencije, robne kuće, omladinske zadruge do firmi koje se bave reklamnim materijalom, održavanjem industrijske opreme i slično.

Ipak, najpoznatiji i najdugovečniji stečajevi se tiču banaka i za njih je zadužena Agencija za osiguranje depozita.

Da podsetimo, prema podacima kojim raspolaže Agencija, najduži stečajni postupak, koji je i dalje u toku, traje 23 godine - rekli su nam ranije iz ALSU.

Šta su stečajni razlozi?

Stručnjaci su nam pojasnili kako funkcioniše pokretanje jednog ovakvog pravnog postupka i šta je to što ključno da bi kompanija proglasila stečaj.

- Odredbama Zakona o stečaju propisano je ko su ovlašćeni podnosioci predloga za pokretanje stečajnog postupka, kao i koji su to stečajni razlozi čije postojanje utvrđuje stečajni sudija.

Naime, stečaj se pokreće predlogom poverioca, dužnika ili likvidacionog upravnika, a sam stečajni postupak će biti otvoren kada se utvrdi postojanje najmanje jednog stečajnog razloga, o čemu odlučuje stečajni sudija.

U stečajne razloge ubraja se trajnija nesposobnost plaćanja stečajnog dužnika, preteća nesposobnost plaćanja, prezaduženost i nepostupanje po usvojenom planu reorganizacije i ako je plan reorganizacije izdejstvovan na prevaran ili nezakonit način - rekli su nam iz ALSU.

Važno je pojasniti da se stečaj može sprovesti na dva načina, a to su bankrotstvo i reorganizacija. Advokati često naglašavaju da stečaj ne bi trebalo poistovećivati sa likvidacijom, koja se sprovodi iz potpuno drugačijih razloga.

Kurir Biznis/Blic.rs