DEPRESIJA GLOBALNU EKONOMIJU KOŠTA 910 MILIJARDI EVRA! Oko 12 milijardi radnih dana izgubi se godišnje, a razlog bizaran
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije rada, oko 12 milijardi radnih dana se izgubi svake godine zbog depresije i anksioznosti, što globalnu ekonomiju košta trilion dolara godišnje (oko 910 milijardi evra).
Problemi sa mentalnim zdravljem poput pandemije utiču na radna mesta širom sveta, a sektor finansijskih usluga je među najteže pogođenim, upozoravaju preduzetnici i ekonomisti.
Ovo je pokazalo istraživanje Deloitte-a sprovedeno od 2022. do 2023. među odraslim osobama u Ujedinjenom Kraljevstvu koje nisu bile samozaposlene.
Prema ovim rezultatima, procenat zaposlenih u Ujedinjenom Kraljevstvu koji pate od sva tri glavna simptoma sagorevanja – umora, smanjenog učinka i mentalne udaljenosti od posla – bio je 17 procenata u sektoru finansija i osiguranja, u poređenju sa prosekom od 12 posto u ostalim sektorima obuhvaćenim u istraživanju.
Prosečni godišnji trošak lošeg mentalnog zdravlja po zaposlenom u sektoru finansija i osiguranja iznosio je oko 6.129 evra, što je više nego duplo u poređenju sa 14 drugih sektora koji su obuhvaćeni istraživanjem, piše Fajnenšel tajms.
Delloit-ov izveštaj stoga ide 'praktično' sa sve većim brojem studija o uticaju globalne krize mentalnog zdravlja zaposlenih na kompanije.
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije i Međunarodne organizacije rada, oko 12 milijardi radnih dana se izgubi svake godine zbog depresije i anksioznosti, što globalnu ekonomiju košta trilion dolara godišnje (oko 910 milijardi evra).
"Razmere problema su izuzetno zabrinjavajuće, posebno među mladima. Ljudi se često pitaju da li samo merimo više slučajeva jer su pojedinci jednostavno spremniji da prijave probleme mentalnog zdravlja. Međutim, ogroman porast prijavljenih problema ukazuje na to da se nešto značajno dešava“, rekla je Kejt Piket, profesorka epidemiologije na Univerzitetu Jork u Velikoj Britaniji.
Faktori koji pokreću globalnu krizu mentalnog zdravlja kreću se od troškova života do sveprisutne upotrebe društvenih medija. S druge strane, kompanije sve više usmeravaju svoje napore na to kako da poboljšaju dobrobit svojih zaposlenih.
"Lideri moraju biti spremni da podstiču otvorene i inkluzivne razgovore o svim aspektima mentalnog zdravlja“, rekao je Džon Flint, bivši izvršni direktor HSBC-a i sadašnji šef britanskog državnog fonda.
Oporavak od korone još uvek traje
Dugoročni pad mentalnog zdravlja od početka ovog veka pogoršan je korona krizom, prema istraživanju SZO, koje je pokazalo da su se slučajevi depresije globalno povećali za 25 odsto tokom 2020. i 2021. godine.
"Još uvek nismo dostigli nivoe pre pandemije. Neki ljudi i dalje trpe značajne posledice“, rekao je Dan Čisholm, stručnjak za mentalno zdravlje pri SZO.
Elizabet Hampson, ko-vođa istraživanja Deloitte-a, rekla je da je pogoršanje mentalnog zdravlja među mladima povećalo pritisak na zaposlene roditelje, pri čemu je svako peto dete potencijalno iskusilo mentalni poremećaj 2023. godine, u odnosu na jedno od devet u 2017.
U stvari, zabrinutost roditelja za mentalno zdravlje njihove dece koštala je britanske poslodavce oko 9,12 milijardi evra godišnje.
Globalno istraživanje među 12.200 radnika međunarodne poslovne organizacije MindForvard Alliance takođe je pokazalo da su problemi sa mentalnim zdravljem češći u finansijskim firmama i advokatskim firmama nego u većini drugih industrija.
Međutim, ovi sektori čine više od drugih na promovisanju mentalnog blagostanja zaposlenih, dodaje se u istraživanju.
Alison Unsted, izvršni direktor MindForvard-a, koji radi sa kompanijama na promovisanju dobrobiti zaposlenih, primetila je da kada izvršni direktori otvoreno govore o tom pitanju, 85 odsto njihovih zaposlenih oseća podršku, u poređenju sa samo 31 odsto zaposlenih u onim firmama u kojima izvršni direktori to ne čine.
Mentalno zdravlje - prioritet
Rob Jupp, izvršni direktor Brightstar Group, britanske finansijske kompanije, bori se sa depresijom od detinjstva i mentalno blagostanje svojih zaposlenih je učinio prioritetom.
"Sramota me je što sam toliko odugovlačio. Kada sam odrastao nije bilo prihvatljivo pominjati mentalno zdravlje, ali onda sam počeo da pričam o tome i osećao sam se mnogo bolje“, istakao je Jup i dodao da zaposleni u kompaniji kojom on rukovodi imaju mesečne sastanke sa stručnjacima za mentalno zdravlje već godinama.
Kurir Biznis/Poslovni.hr
AKO MLADI UZMU 100.000 EVRA KREDITA ZA STAN, UČEŠĆE JE 1.000! Ministar Mali: Krenulo je povećanje penzija, od 1. januara veće plate! Ovo samo jaka država može