PROFESORI ODAGNALI MNOGE SUMNJE U VEZI S LITIJUMOM NA KURIR TELEVIZIJI Postoji nepropusni sloj od 350 do 600 metara, pijaća voda je na 50-60, nije u opasnosti

Kancelar Nemačke Olaf Šolc izjavio je da Evropskoj uniji trebaju kritične sirovine i da želi da učestvuje u eksploataciji nalazišta litijuma u dolini Jadra. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić naglasio je važnost nemačkog iskustva u rudarstvu, posebno u oblasti zaštite životne sredine, te saradnju sa nemačkim stručnjacima.

Prof. dr Aleksandra Tomić, naučni savetnik na Mašinskom fakultetu, detaljno je objasnila kako savremena nemačka tehnologija i holistički pristup mogu da doprinesu da rudarenje litijuma postane ekonomski, ekološki i socijalno održivo. Naglasila je važnost saradnje stručnjaka iz različitih oblasti, ali i lokalnih zajednica:

- Ono što je najvažnije to je da je taj održivi koncept rudarenja u stvari sastavni deo uopšte tehnološkog procesa iskopavanja rude u Nemačkoj. I to su nemački eksperti odavno počeli da procenjuju. Onaj deo koji se odnosi na podzemne rudnike, na iskopavanje, dolazimo do dela kod eksploatacije rude i prerade i na kraju stavljanja u taj distributivni ekonomski lanac. Održivi koncept podrazumeva zaštitu ekonomskih, ekoloških i socijalnih aspekata. Ono što je najvažnije, to je da mislim da je gospodin Vučić sa dve ministarke zadužene za energetiku i životnu sredinu, imao prilike da vidi kako se na održiv način u stvari može ceo koncept rudarenja sa visokim ekološkim standardima postići. A to je upravo saradnja sa lokalnim zajednicama. To je taj deo najvažniji, saradnja sa građanima koji žive tu, uz obavljanje svih poljoprivrednih aktivnosti ljudi u toj oblasti. Za to postoje modeli, informacioni centri, razgovori permanentni sa ljudima, poljoprivrednim proizvođačima... Kada pričamo o samom konceptu iskopavanja rude i jadarita, on je specifičan i jedinstven u svetu. To je spoj litijuma i bora u specifičnoj strukturi i to je ono što nama daje za pravo da tražimo eksperte, najbolje koje se nalaze u EU, a oni su u Nemačkoj, upravo u Saksoniji, da budu tu sa nama kada su u pitanju ovakvi projekti i uvođenje životne sredine - rekla je Tomić i dodala: 

- Kod ovakvih projekata, nikada nije bio sporan rudarski deo - podzemni rudnik i iskopavanje rude - već prerada rude, odnosno hemijski procesi dobijanja krajnjih proizvoda, litijum-hidroksida i borne kiseline, veoma važnih za baterije i električne automobile.
Što se tiče ekoloških rizika, to je deo projekta gde se oni unapred identifikuju.

- Procena rizika rade rudarski inženjeri, zatim procesni inženjeri sa Mašinskog fakulteta koji se bave životnom sredinom. I na kraju, na osnovu detaljnih simulacija, više od 50 puta se ispituju nepovoljne situacije. U dosadašnjim istraživanjima nisu nađeni ekološki akcidenti koji bi ugrozili oblast. Sam otpad je čvrst, a ne tečan, i to je inoviran tehnološki proces. Deponije se pažljivo projektuju i nema dodira sa zemljištem. Meni je drago što je gospodin Petar Filipović iz Gornjih Nedeljica bio u ovoj delegaciji u Nemačkoj. Imao je prilike da postavi pitanja i dobije odgovore od stručnih ljudi koji vode pokrajinsku upravu za rudarstvo - istakla je Tomić. 

Prof. dr Branislav Simonović, naučni savetnik za opštu i fizičku hemiju, istakao je da ruda litijuma neće ugroziti ni izvorišta pijaće vode, ni poljoprivredu, ni životnu sredinu, zahvaljujući nepropusnim slojevima i usavršavanju procesa prerade i odlaganja otpada:

 - Znate šta, ruda će se vaditi sa dubine od 350 do 650, čak do 700 metara. Sloj vode za piće je na 30 do 50 metara dubine. Znači, vi imate nepropusni sloj od 350 do 600 metara debljine. Apsolutno ne možete sa 600 metara da dođete na 30 ili 50 metara i ugrozite rezerve vode za piće. Podloga je nepropusna, uglavnom gline. Što se tiče poljoprivrede, nema nikakvog uticaja. Samo mala površina za ulazak i izlazak iz rudnika, sve ostalo ostaje netaknuto. Nikakav uticaj se ne može preneti na površinu, slojevi su toliko veliki - rekao je Simonović i dodao: 

- Otpad je čvrst i sadrži oko 20-25% vlage. Deponovaće se na posebno izgrađenu deponiju. Ispitivanja po evropskim i američkim standardima su pokazala da su koncentracije ispranih elemenata 10 do 100 puta manje od dozvoljenih. Dodaje se kalcijum-hidroksid i formira se gips, nema opasnosti ispiranja teških elemenata. Voda će se reciklirati, izvlači se pumpama iz podzemnog rudnika, bogata solima, mora se prečistiti do potrebnog nivoa. Otpadne vode se kroz šest stepeni prečišćavaju (ultrafiltracija, nanofiltracija, reverzna osmoza, ionska izmena), dobijamo demineralizovanu vodu koja se neće ispuštati u reku dok se blago ne mineralizuje na nivo reke Jadar. Dakle, nema zagađenja voda. Što se tiče vazduha, nema gasova iz goriva jer će se koristiti električna vozila na dubini, nema sumpornih gasova, sumporna kiselina isparava mnogo manje nego voda. Sve je kontrolisano i bezbedno.

Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.

Kurir televizija je dostupna na kanalu broj 109 za korisnike MTS Iris TV, na kanalu 9 za korisnike m:SAT TV, Supernova i Yettel Hipernet TV, na kanalu 108 za korisnike BeotelNet, na kanalu 8 za korisnike Orion telekoma i na kanalu broj 112 za korisnike Sat-trakt na teritoriji Srbije, u okviru platforme M:tel u Crnoj Gori i Bosni i Hercegovini i MTEL Global u dijaspori, kao i na aplikaciji Arena Cloud.

Kurir.rs