KOREJA I JAPAN PREUZIMAJU TRŽIŠTE ORUŽJA: U očekivanju novog globalnog naoružavanja azijski proizvođači na čelu liste kompanija koje najviše zarađuju

Azijski proizvođači oružja i graditelji ratnih brodova predvode globalni rast vrednosti akcija u odbrambenom sektoru ove godine jer su investitori uvereni da su kompanije u tom regionu spremne da iskoriste ponovno naoružavanje širom sveta.

Pretnje koje dolaze iz Rusije i Kine već su dovele do preokreta u višedecenijskoj praksi smanjivanja budžeta za naoružanje.
Cene akcija kompanije "Hanva aerospejs", najveće odbrambene grupacije u Južnoj Koreji, utrostručile su se ove godine na tržišnu vrednost od skoro 18 biliona vona (blizu 13 milijardi dolara), što ih svrstava odmah iza kompanije "Nvidija" na listi najuspešnijih po rastu cena akcija, po globalnom indeksu MSCI All-Country World.

- Imajući u vidu promenljivu geopolitičku računicu i povećane rizike od sukoba, izolacionistička politika SAD mogla bi podstaći druge države na lokalizovano ulaganje u odbranu i traženje alternativa, što bi otvorilo vrata za azijske proizvođače naoružanja koji nude brže vreme isporuke i konkurentne cene - ukazuju analitičari investicione banke Džej Pi Morgan.

Akcije kompanija u odbrambenoj industriji postižu dobre rezultate i u drugim delovima sveta van SAD. Cene akcija nemačkog "Rajnmetala" skoro su se udvostručile ove godine na tržišnu vrednost od 25 milijardi evra, dok su norveški "Kongsberg" i brazilski "Embraer" zabeležili rast od oko 150 odsto, pošto pristižu narudžbine za granate, projektile i vojne transportne avione.

S druge strane, velika imena američke odbrambene industrije kao što su "Lokid Martin", "Dženeral dajnamiks" i "Nortrop Gruman" ove godine zaostaju za rastom indeksa S&P 500. Azijski proizvođači najviše računaju na države koje moraju brzo da se ponovo naoružaju, po nižoj ceni, i van sve nesigurnijeg američkog bezbednosnog kišobrana.

Kompanija "Hanva" radi na narudžbinama oružja u vrednosti od 22 milijarde dolara, što uključuje i izvoz haubica i raketne artiljerije u zemlje NATO, koji je naglo skočio nakon što je Rusija započela invaziju na Ukrajinu u punom obimu. Južna Koreja se prošle godine probila među 10 najvećih svetskih zemalja izvoznica oružja, prema podacima Međunarodnog instituta za istraživanje mira u Stokholmu. Kompanija "Hjundai Rotem", koja prodaje tenkove Poljskoj, ove godine beleži rast od oko 140 procenata, uprkos padu korejskog kompozitnog indeksa cena akcija Kospi.

Najveći japanski proizvođač naoružanja, "Micubiši hevi indastriz", koji proizvodi borbene tenkove, podmornice, površinske brodove i borbene avione, ove godine beleži rast od preko 180 odsto na Tokijskoj berzi i sada ima tržišnu vrednost od 7,8 biliona jena (50 milijardi dolara), dok je berzanski indeks Topiks porastao za 14 procenata. "Kavasaki hevi indastriz", drugi po veličini japanski proizvođač naoružanja, beleži rast od 100 odsto. Kompanija IHI, ključni dobavljač mlaznih motora i raketnih sistema, s rastom od preko 200, treća je na listi kompanija u okviru indeksa Topiks po rastu cena akcija.

Japan namerava da poveća potrošnju za odbranu zemlje na rekordnih 59 milijardi dolara u narednoj fiskalnoj godini, pošto je ukinuto ograničenje za vojne izdatke od jedan odsto BDP. Japanske i korejske industrijske grupacije i graditelji brodova sa odbrambenim oružjem očekuju korist i od promena u globalnom korišćenju energije, odnosno od plovila za transport tečnog prirodnog gasa i potražnje za opremom i turbinama za proizvodnju električne energije.

U Indiji, državne kompanije "Hindustan aeronautiks" i "Barat elektroniks" nadmašile su rast domaćeg referentnog indeksa, pri čemu "Barat" beleži treći najveći rast cena akcija indeksa Nifti u 2024. godini. U Singapuru, "ST endženiring", proizvođač borbenih vozila i patrolnih brodova, nalazi se među deset najuspešnijih kompanija.

Ovogodišnji rast cena akcija kompanija u sektoru odbrane podelio je investitore. Mnogi u potpunosti izbegavaju ovaj sektor iz etičkih razloga ili smatraju da će ulaganja u određene kompanije verovatno propasti usled geopolitičkih tenzija.

biznis.kurir.rs/FT