ZA JEDNU VRSTU MEDA PČELARI TRAŽE I PO 2.000 DINARA ZA KILOGRAM! Nije dranje, postoji dobar razlog za ovoliku cenu

U Srbiji se u ovom momentu cene meda kreću od 800 pa do 2.500 dinara po kilogramu, u zavisnosti od vrste ovog proizvoda, ali i toga gde se prodaje.

Naš sagovornik dodaje da je godina što se tiče prinosa bila ispod proseka.

- Razloga za to ima više, primera radi preuranjeno proleće, suša tokom leta, a sve to zbog vremenskih promena ili kako ih netačno nazivaju klimatskih promena. Pčelarstvo je pod vedrim nebom kao i cela poljoprivreda i trpi teške posledice zbog ekstremnih klimatskih promena, ili je previše kiše ili previše suše, a biljke za medenje traže umerenu klimu – objašjnava Živadinović.

Kada je govorio o cenama, rekao je da se može naići na svakakve primere, te da se recimo u Raškoj med prodaje i za 20 evra po kilogramu.

- Reč je o medu kog ima jako malo, godišnji prinosi po košnici su jednocifreni i kupci treba da znaju da ti pčelari, uprkos dobroj ceni, ne zarade više od onih koji med prodaju po deset evra - dodaje Živadinović.

Kada je reč o livadskom medu, on ističe da njega u Srbiji nema mnogo jer mali broj pčelara košnice seli na visoke planine pošto im se ne isplati, pa samo oni najuporniji uspevaju da dođu do tog meda i njegova cena je od 1.200 do 1.800 dinara.

- Najskuplji je šumski med, takozvani medljikovac. To je med poreklom od vancvetnih nektarija ili od produkata lisnih vaši, pun minerala. Problem sa ovom vrstom je što je on vrlo redak i nema ga svake godine. U principu, on medi svake četvrte-pete godine, nekad i ređe od toga. Cena mu je jako dobra – od 1.500 do 2.000 dinara po kilogramu - navodi Živadinović.

Na pitanje da li je naš med popularan na inostranim tržištima, on kaže da jeste i da je poznat kao kvalitetan, ali od kako je došlo do poremećaja tržišta usled previše falsifikata meda u Evropi, ta situacija nije ni nas zaobišla.

- Potražnja i cene su pale ispod nivoa proizvodnih, a one su sve veće zbog globalne ekonomske krize, inflacije, porasta vrednosti svih inputa u pčelarstvo, jer recimo ulazna cena svih troškova pčelarenja je od 2011. do 2023. skočila 43%.

- Tako suncokretov med na tržištu završi pod imenom cventi, pošto je to zakonski ispravno, ali bi bilo bolje da se obeležava po biljci porekla, ali na žalost, za to je kriva slaba potražnja, jer potrošači ne poznaju njegove vrednosti. Savez pčelarskih organizacija Srbije pustiće u prvoj polovini novembra mobilnu aplikaciju MEDOTEKA, preko koje će potrošači moći da se upoznaju sa vrednostima meda i drugih pčelinjih proizvoda, na stručan i odgovoran način, a ne da potpadaju pod uticaj veoma čestih neistinitih informacija.  Aplikacija će moći da se nađe i na Play Store i na Apple Store – zaključio je Živadinović.