Slušaj vest

Kada privrednici registruju svoje poslovanje moraju da izaberu jednu glavnu šifru delatnosti, međutim nisu ograničeni samo na aktivnosti unutar te šifre. Zakonom je omogućeno da, pored pretežne delatnosti, mogu obavljati i druge poslove, pod uslovom da te dodatne usluge donose manje od 50 odsto ukupnih prihoda, da nisu zabranjene zakonom ili da ne zahtevaju posebne dozvole.

Na primer, preduzetnik može biti registrovan za računarsko programiranje, a uz to pružati konsultantske usluge i usluge grafičkog dizajna.

Paušalci imaju dodatno pravilo – sve pružene usluge moraju biti paušalno oporezive. Šifra delatnosti može se menjati ako sporedna aktivnost postane dominantna, pa je dovoljno podneti zahtev za promenu u Agenciji za privredne registre (APR).

Što se tiče fiskalnih računa, nije ih potrebno izdavati za usluge oslobođene fiskalizacije. Međutim, ukoliko se pruža neka usluga koja podleže fiskalizaciji, obaveza izdavanja fiskalnog računa ostaje, bez obzira na glavnu delatnost.

“Na primer, preduzetnik registrovan za prevoz putnika može pružiti uslugu bez fiskalizacije, ali će za prevoz tereta morati da izdaje fiskalne račune”, objašnjava u razgovoru za Biznis.rs poreski savetnik Milan Radošević.

Kada je reč o razvrstavanju, određeni privredni subjekt se u skladu sa zakonom o klasifikaciji raspoređuje u odgovarajuću kategoriju klasifikacije (sektor, oblast, grana i grupa) prema delatnosti koju obavlja.

profimedia0322160255.jpg
Profimedia 

Ako privredni subjekt obavlja više delatnosti raspoređuje se u odgovarajuću kategoriju klasifikacije prema pretežnoj. Prilikom registracije podataka u registru privrednih subjekata, jedinica razvrstavanja u registracionoj prijavi koja se podnosi Agenciji za privredne registre navodi pretežnu delatnost iz klasifikacije i šifru te delatnosti. Pretežna delatnost podrazumeva da je u ukupno ostvarenom poslovnom prihodu najveći iznos po osnovu vršenja upravo tog posla.

Dve šifre delatnosti mogu pomoći privrednim subjektima da ostanu likvidni ili da lakše dođu do finansijskih sredstava.

“Banke kao partneri ‘vole’ kada su preduzeća profitabilna, jer to znači da je poslovni model zdrav i perspektivan i da ne postoji nedostatak u tokovima gotovine, odnosno veću potrebu za prilivima zbog dospelih odliva vide kao potencijal za plasman”, navodi naš sagovornik.

Kada je reč o plaćanju poreza, ispunjavanje ovih obaveza je propisano poreskim zakonima.

Iznos poreza ne zavisi od toga kojom vrstom ili šifrom delatnosti se bavi poslovni subjekt, odnosno da li proširuje vrste delatnosti. On zavisi od obima prometa po osnovu svih delatnosti kojima se bavi, odnosno od ukupno ostvarenih ukupnih poslovnih prihoda i – na kraju bilansa – po osnovu ostvarenog ukupnog dobitka u poslovanju.

Kurir.rs/Biznis.rs/Prenela S. Č.