RUPA U NEMAČKOM BUDŽETU SVE DUBLJA: Petogodišnji prihodi od poreza u Nemačkoj za gotovo 60 milijardi evra manji od predviđenog

Nemačka vlada očekuje da će poreski prihodi u narednih pet godina do 2028. biti manji od predviđenih za 58,2 milijarde evra, čime će rupa u budžetu za narednu godinu postati još veća, a pritisak na krhku koaliciju kancelara Olafa Šolca još jači. Nova prognoza za period 2024-2028. odraz je nedavnog slabljenja ekonomskih izgleda Nemačke, a zvaničnici sada predviđaju da će ove godine doći do recesije, što je prvi put da će zemlja doživeti opšti pad u privrednoj aktivnosti dve uzastopne godine, još od ranih 2000-ih.

- Nove želje za potrošnjom se ne mogu ispuniti: naprotiv, neophodna je još veća konsolidacija.

Loše prognoze su stigle u osetljivom trenutku za vladu, koja je parlamentu predstavila nacrt budžeta za 2025. godinu s finansijskom rupom od 2,5 milijardi evra, koju ministri i poslanici ne znaju kako da popune. Lindner, koji je prisustvovao godišnjim sastancima MMF i Svetske banke u Vašingtonu, priznao je da su nove poreske brojke povećale jaz u finansiranju, ali je odbio da dodatno objašnjava situaciju, samo navodeći da je rupa u budžetu "bliža iznosu od 10 milijardi nego milijardu evra".

Pad ekonomske aktivnosti u Nemačkoj i pogoršanje fiskalne situacije pojačali su podele unutar vlade, zasnovane na krhkoj koaliciji socijaldemokrata, zelenih i liberala.

Šolcova Socijaldemokratska partija i Zeleni se zalažu za veće zaduživanje kako bi obezbedili više novca za investicije. Ali Lindner, vođa liberalnih Slobodnih demokrata, koji podržavaju pooštravanje fiskalne politike, insistira da Nemačka mora da se pridržava svoje "kočnice duga", strogog ograničenja deficita i novog zaduživanja koje je utemeljeno u ustavu.

Prema Lindneru, te brojke znače da Nemačka mora da što hitnije reformiše svoj sistem socijalne zaštite:

- Moramo da otklonimo našu neefikasnost. Naša zemlja ne može da troši finansijska sredstva na besposličare koji ne ispunjavaju svoj potencijal, već samo žele da iskoriste veliki učinak drugih ljudi.

Sumorne ekonomske vesti objavljene su iste nedelje kada je američka tehnološka kompanija "Vulfspid"odložila planove za izgradnju fabrike čipova u zapadnoj Nemačkoj, samo mesec dana nakon što je "Intel" takođe odložio projekat vredan 30 milijardi evra u Magdeburgu, u istočnom delu zemlje.

- Ironijom sudbine, "Intelova" odluka da odloži svoje planove predstavljaće olakšanje za nemačku vladu. Projekat je trebalo da dobije ukupno 9,9 milijardi evra državnih subvencija. Od tog iznosa, oko sedam milijardi evra će se vratiti u budžet ove i sledeće godine - izjavio je Lindner.

Upozorio je, međutim, da ovaj novac nije dostupan za druge projekte i da će se koristiti za normalnu budžetsku potrošnju, što bi možda moglo da dovede do sukoba s drugim članovima vlade, kao što je ministar ekonomije Robert Habek, koji zastupa ideju da bespovratna sredstva namenjena "Intelu" treba iskoristiti za druge klimatske i tehnološke inicijative.

Najveća nemačka poslovna organizacija BDI pozvala je vladu da pad poreskih prihoda anulira "programima za stimulisanje rasta". BDI navodi da ministri treba da smanje poresko opterećenje kompanija i smanje birokratiju "kako bi ojačali likvidnost kompanija" i osigurali rast prihoda od poreza.

Biznis.kurir.rs/FT