ZAŠTO DEPONIJA U OKVIRU PROJEKTA JADAR NE BI MOGLA DA UGROZI VODE I ZEMLJIŠTE: Imala bi višeslojne nepropusne zaštitne obloge koje sadrže prirodnu glinu

Da li bi industrijski otpad iz postrojenja za preradu jadarita zagadio zemljište i podzemne vode jedno je od pitanja koje izaziva najviše nedoumica u javnosti. Zabrinutosti građana posebno su doprinele neproverene tvrdnje da bi se tečna jalovina izlivala u reke, zagađujući vode sve do Save i Dunava. Nacrti studija o proceni uticaja na životnu sredinu pokazuju, međutim, da otpad uopšte ne bi bio tečan. O tome je nedavno prilikom posete Srbiji govorio i Mihael Tost, šef katedre za inženjerstvo u rudarstvu i ekonomiju mineralnih resursa na austrijskom Univerzitetu Montan u Leobenu.

Zahvaljujući Inovativnoj tehnologiji upravljanja otpadom, u Jadru ne bi bilo tečnog jalovišta sa velikim branama, koje je uobičajeno za rudarske projekte. Otpad bi se filtrirao pod pritiskom a zatim sušio u rotacionoj peći dok se vlaga ne smanji na optimalan nivo za bezbedan transport i sabijanje na deponiji u dolini Štavice, koja nije plavno područje.

Ova tehnologija povećava stabilnost deponije i smanjuje njenu zapreminu i emisije prašine ali pre svega smanjuje mogućnost zagađivanja podzemnih voda jer sprečava prodiranje padavina kroz otpad. Napredno rešenje je dodatno poboljšano tako što je omogućeno da se do 50 odsto otpada iskoristi za zapunjavanje podzemnih tunela u rudniku, čime je prepolovljena ukupna površina koju bi deponija zauzimala.

Deponija otpada u čvrstom obliku takođe omogućava fazni razvoj i progresivnu rekultivaciju. To znači da se, kako deponija napreduje, kompletirana faza prekriva namenski projektovanim prekrivačem koji uključuje nepropusne barijere i sloj zemlje na kom se sadi trava i nisko rastinje.

Krajnji cilj – bez otpada

Tim projekta „Jadar“ nastavlja da razmatra modele koji omogućavaju još bolje upravljanje otpadom. Cilj je da razvije alternativne načine upotrebe otpada iz prerade. Osim upotrebe za zapunu podzemnih prostorija u rudniku razmatra se i mogućnost šire primene u drugim industrijama, poput građevinarstva ili poljoprivrede. Krajnji cilj je da procesno postrojenje „Jadar“ postane jedinstvena operacija koja iza sebe neće ostavljati otpad.

Ocena, razrada i testiranje ovih inicijativa vodi se u partnerstvu sa akademskim i naučno-istraživačkim institucijama, uključujući Univerzitet Montan u Leobenu u Austriji, gde se dr Tost sa svojim timom bavi pronalaženjem rešenja koja bi doprinela ostvarenju vizije potpuno održivog rudarstva.

Bezbedno čak i u slučaju jakog zemljotresa

Lokalno stanovništvo zabrinuto je zbog mogućnosti da zagađujuće supstance iz otpada putem padavina dospeju u podzemne vode i zemljište. Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dinko Knežević, koji je bio uključen u izradu nacrta studija procene uticaja na životnu sredinu, objašnjava zašto do toga neće doći.

- Deponija bi imala višeslojne nepropusne zaštitne obloge koje sadrže prirodnu glinu, bentonit i sintetičke slojeve kako bi se sprečilo curenje. Kao dodatna mera zaštite projektovan je dvostruki sistem drenaže za prikupljanje procednih voda koje bi se prečišćavale i ponovo koristile - navodi profesor Knežević.

Projektovano rešenje će garantovati zaštitu od zemljotresa izuzetne jačine koji se u proseku dešava jednom u 10.000 godina.

Šansa za Srbiju

Projekat Jadar, koji po brojnim ocenama predstavlja veliku razvojnu šanu za Srbiju, od realizacije deli bar još nekoliko godina dok ne ispuni sve zakonom predviđene korake. Na prvom mestu je izrada finalne studije o proceni uticaja, koja mora da prođe redovan zakonom definisan postupak, kojom će kompanija morati da dokaže da su rudnik, procesno postrojenje i upravljanje otpadom bezbedni po životnu sredinu i zdravlje ljudi.

Nakon ishodovanja neophodnih dozvola, saglasnosti i licenci, „Jadar“ bi bio razvijen kao jedna od najmodernijih rudarskih operacija na svetu. Prema studiji procene ekonomskog uticaja, ova investicija vredna 2,55 milijardi evra donosila bi 180 miliona evra godišnje u budžet Srbije, dok bi gradski budžet Loznice bio dupliran. U fazi izgradnje rudnika bilo bi otvoreno 3.500 radnih mesta, a 1.300 zaposlenih bi radilo na eksploataciji i preradi u narednih nekoliko decenija sa prosečnom platom većom od 1.100 evra. Ovako značajan projekat obično privlači brojne druge investicije u lancu snabdevanja za električna vozila. Sve dodatne investicije kreirale bi više od 20.000 novih radnih mesta.

biznis.kurir.rs