KOMPANIJE BEŽE S BERZE: Menadžeri britanskih fondova zabrinuti zbog malih mogućnosti izbora na britanskoj berzi
Sve veći broj velikih britanskih kompanija se povlači s berze usled akvizicija, a domaći menadžeri fondova strahuju da im to smanjuje izbor kvalitetnih akcija koje bi mogli da kupe. Prema podacima investicione banke "Pil Hant", trideset kompanija koje se kotiraju na Londonskoj berzi dobilo je ponude za preuzimanje u prosečnoj vrednosti od milijardu funti u prvoj polovini ove godine, u poređenju sa 27 ponuda s prosečnom vrednošću od 443 miliona funti u prvoj polovini prošle godine.
Iako to podstiče kratkoročni rast cena, povlačenje ovih akcija, u kombinaciji s neuspehom Londona da privuče nove inicijalne javne ponude koje bi ih zamenile, stvara zabrinjavajuću dinamiku za mnoge menadžere fondova čiji je posao da kupuju atraktivne britanske akcije, kao i za brokere koji takvim akcijama trguju.
- Velika Britanija rizikuje da postane uže tržište - upozorava Dejvid Kaming, šef sektora za britanske akcije u kompaniji "Njutn", koja upravlja britanskim akcijskim kapitalom već više od 40 godina. On očekuje da će broj ponuda za preuzimanje kompanija koje se kotiraju na Londonskoj berzi nastaviti da raste. - Mora se učiniti više da se podstakne ulaganje u britanske akcije, kako se domaće tržište akcija ne bi ugasilo - dodao je on.
Kompanija s liste FTSE 100 "Rajtmuv" dobila je ovog meseca ponudu grupe REA, koja se nalazi u vlasništvu Ruperta Mardoka, i tu ponudu je odbila. Na meti su i kompanije srednje veličine s liste FTSE 250. "Tajman", koji proizvodi delove za vrata i prozore, kao i grupaciju za testiranje u sektoru telekomunikacija "Spirent", kupile su ove godine kompanije koje se kotiraju na berzama u SAD.
Američka rudarska korporacija "Anglogold Ašanti" je nedavno postigla dogovor vredan 1,9 milijardi funti o kupovini firme za iskopavanje zlata "Sentamin", nakon čega će, ako se ova transakcija realizuje, s Londonske berze biti povučena još jedna rudarska kompanija.
Britanske firme jeftinije
Strane kupce su u Veliku Britaniju privukle ponuđene procene vrednosti, koje su često niže u odnosu na američke firme. Odnos tržišne cene i zarade po akciji za kompanije s liste FTSE 100, na primer, iznosi 15,1, dok je za indeks Vol strita koeficijent 26,8.
Britanski menadžeri fondova obično imaju kratkoročne koristi od takvih preuzimanja, a istraživanje kompanije "Pil Hant" pokazuje da je, od pandemije koronavirusa, prosečna premija koju plaćaju kupci porasla na oko 40 do 60 odsto, u odnosu na dugoročni prosek od 30 do 50 procenata. Talas interesovanja za preuzimanja takođe je pomogao da u poslednjih šest meseci nadmaše evropski Stoxx 600 i podstakao je neke hedž fondove da izbegavaju "šortovanje" - klađenje na pad vrednosti britanskih akcija.
Međutim, za menadžere čiji je zadatak da recikliraju gotovinu koja im se vraća posle ovih preuzimanja, nedostatak opcija među postojećim britanskim akcijama ili novim kompanijama na berzi predstavlja razlog za zabrinutost.
- Kad je broj inicijalnih javnih ponuda mali, ukupan kvalitet opada tokom vremena, kao i kvantitet, jer dobre kompanije napuštaju tržišta bez ekvivalentnih zamena - izjavio je Majkl Nikolson, šef odeljenja spajanja i akvizicija u "Pil Hantu".
Ovo nije dinamika za koju bi želeli da potraje u bilo kom vremenskom periodu, iako, kratkoročno gledano, može da naglasi vrednost u ponudi.
Razlozi preuzimanja
Brojna preuzimanja su usledila nakon što su kompanije kao što su "Flater", globalni lider u sportskom klađenju i kockanju, i "CRH", internacionalna grupa u oblasti građevinskih materijala, preselile svoje primarno kotiranje u SAD. Prema podacima kompanije za upravljanje imovinom "Šroders", na glavnom tržištu Londonske berze se 1996. godine kotiralo više od 2.700 kompanija, ali je do kraja 2023. ovaj broj pao na manje od 1.100. Sličan trend je zahvatio i Evropu i SAD, ali u manjem obimu, budući da rast industrije privatnog kapitala omogućava firmama da duže ostanu u privatnom vlasništvu.
Zakonodavci nastoje da nizom mera učine London atraktivnijim mestom. To uključuje planove za podsticanje penzijskih fondova da ulažu više kapitala u britanske akcije.
Britanska Uprava za finansijsko ponašanje je u julu objavila reviziju pravila za kotiranje u Velikoj Britaniji, u nastojanju da oživi domaća tržišta kapitala. Mnogi menadžeri se i dalje nadaju da se trend izlazaka kompanija s berze može preokrenuti.
- Ako bi ovakva situacija potrajala pet godina, imali bismo ozbiljan problem. Zato mislimo da će uslediti političke mere kako bi se ovaj trend zaustavio - kaže Džejms Louen, fond menadžer britanskih akcija u kompaniji "Džej-O Hambro kapital menadžment", govoreći o učestalosti preuzimanja.
Biznis.kurir.rs/Financial times
DETALJAN POKAZATELJ EKONOMSKOG RASTA SRBIJE: Podaci sve govore, drastična razlika po segmentima od 2012. godine do danas