Povoljan period U prvih pet meseci ove godine Srbija je izvezla 6.056 tona svežeg voća, ukupne vrednosti 7,2 miliona evra

BEOGRAD - Sa novim zasadima i organskom proizvodnjom zarada bi bila udvostručena.
Srbija je za prvih pet meseci ove godine izvezla 6.056 tona svežeg sezonskog voća, od čega je zaradila 7.244.000 evra. Najviše para srpski voćari zaradili su od jagoda - 5,3 miliona evra, što je 210 odsto više nego u istom periodu prošle godine.

Porast

Od trešanja i višanja prihodovali smo milion evra, dok se zarada od ostalih vrsta sezonskog voća meri sa po nekoliko desetina do nekoliko stotina hiljada evra.
Posle jagoda najveći porast u odnosu na prošlu godinu zabeležen je u izvozu malina - za 99 odsto, kao i šljiva - za 32 procenta.

S druge strane, najveći pad izvoza - za čak 60,6 odsto - zabeležen je kod krušaka i dunja, dok je izvoz trešanja i višanja opao za 56,6 odsto u odnosu na isti period prošle godine.

Kako za Kurir kaže Vojislav Stanković, savetnik predsednika Privredne komore Srbije za poljoprivredu, u voćarskoj proizvodnji u Srbiji angažovano je 15 odsto stanovništva, koje zbog nesigurnih uslova privređivanja na tržištu i veoma skromnih podsticajnih sredstava nije specijalizovano za voćarsku proizvodnju.

Nove sorte

- Trenutno se voće i povrće uzgaja na 240.000 hektara. Privredna komora Srbije je uradila program za proširenje proizvodnje za po 1.000 hektara pod novim zasadima. Ako bismo uspeli da na 300.000 hektara zasadimo nove sorte, Srbija bi godišnje mogla da zaradi tri milijarde dolara od voća i povrća. Da bi bili konkurentni, zasadi moraju da se obnavljaju za sedam do 10 godina. Potrebno je i da se posvetimo zaštiti proizvodnje i organskoj proizvodnji, ali i preradi voća u više faza. Na taj način moglo bi da se zaposli do 100.000 ljudi - kaže Stanković.

Potrebni su novi zasadi

Da su izvozni rezultati svežeg voća skromni i da bi mogli biti mnogo veći slaže se i profesor sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu Miladin Ševarlić.
- U odnosu na potencijal koji Srbija ima, izvoz svežeg voća je skroman. Da bi se on povećao, potrebni su podizanje novih zasada i organska i integralno kontrolisana proizvodnja, a Srbija još nema ni zakon o integralnoj proizvodnji - kaže Ševarlić.